U stvarnosti, zločini se rešavaju uz puno napora od strane profesionalnih policajaca i inspektora koji sede za stolom, gledaju u papirologiju i istražuju značenja svakog izveštaja i svedoka. To nije tako samo za televiziju, to se radi većinom vremena. Ponekad je sav taj mukotrpan trud za džabe i ozbiljan zločin može da se reši nizom slučajnosti.
1. Ubistvo žene rešio je višak tragova točkova
200. godine, žena po imenu Beti Li pronađena je mrtva usred pustinje u Novom Meksiku. Policija nije imala mnogo - samo mobilni telefon, odbačen u prašini pored mreže tragova guma. Telefon ih je odveo do vozača šlep službe po imenu Čarli Bergin, a jedna stvar je otkrila ceo slučaj. Ali, Čarli nije bio ubica. Ova priča je mnogo gluplja od toga.
Pravi ubica bio je čovek po imenu Robert Fraj. Uz pomoć saučesnika, Fraj je oteo žrtvu sa parkinga i odvezao je u pustinju da je ubije. Nažalost, Frajev auto se zaglavio u blatu na putu nazad sa mesta zločina. Pa je pozvao Čarlija Bergina da mu pomogne zar ne?
Ne, pozvao je svog oca Džejmsa Fraja, da dođe sa svojim kamionetom da ga izvuče. Samo kao dokaz da je glupost nasledna, i njegov otac se zaglavio u blatu tokom misije spasavanja. Tek sada su bili primorani da pozovu šlep službu da izvuče oba vozila. I onda su zvali Čarlija Bergina zar ne?
Ne. Zvali su Flojda Robinsona. Robinson je došao sa svojim vučnim vozilom da pomogne Frajovima. Naravno i njegov kamion za vuču ostao je zaglavljen u blatu. Komedija grešaka se nastavlja zajedno sa porastom vozila zaglavljenih u blatu pa su tako morali opet da pozovu pomoć. Tako su zvali Čarlija Bergina?
Ovoga puta, DA, pozvali su Bergina. On je već imao napornu noć koja se nije poboljšala pozivom u nedođiju da spasava tri ludaka iz blata. Ubrzo nakon njegovog dolaska, zvala ga je žena da mu nešto zvoca i on je besan bacio telefon u pesak koji je kasnije otkrila policija.
Kada je Bergin ispričao ovu neverovatnu priču policiji nisu bili sigurni da li je on najveći lažov na svetu, pa su ispratili ovu nesreću vozila i stigli nazad do Roberta Fraja. Forenzički dokazi povezali su ga sa telom, kao i gomila drugih stvari što je bilo dovoljno da bude osuđen na smrtnu kaznu.
2. Ubistvo koje je rešeno jer su policajci bili lenji
Juna 2011. godine, žena po imenu Loren Gidings je prijavljena kao nestala, tako da je par detektiva otišlo da proveri njen stan. pronašli su tragove Gidingsove, ali to je bilo u redu, oni su već rešili slučaj sasvim slučajno, parkiranjem policijskog automobila ispred niza kanti za đubre. Kada su stigli đubretari nisu mogli od kola da ponesu đubre pa su otišli. Njen leš je pronađen u jednoj od tih kanti kasnije tog dana. Da su ovi policajci bili spremni da hodaju samo nekoliko metara, ubica nikada ne bi bio pronađen. Da, ovaj slučaj je rešen samo zahvaljujući lenjosti policije.
Ipak, nije samo srećna okolnost dovelo policiju do ubice. Kasnije tog dana, lokalni mediji uradili su bizarni intervju sa jednim od suseda Stivenom MekDanijelom.
To je bio neverovatan intervju u kom Stiven izražava zabrinutost zbog bezbednosti suseda, dok se novinar osvrće na činjenicu da je telo Gidensove tek sada otkriveno. Ako ste radoznali evo kako izgleda kada ubica shvati da je uhvaćen!
Da je Stiven ostao sabran i hladan, verovatno ga policija nikada ne bi uhvatila. Ali policija je gledala intervju i videla paniku, uskoro su pronašli i dokaze protiv njega i uhapsili su ga. Interesantno je da je Stiven bio apsolvent prava, neko bi pomislio da je trebao bolje da laže.
3. Serijski ubica "Semov sin" uhvaćen je zbog sopstvene lenjivosti i glupog rukopisa
U leto 1976. godine, Njujork je terorisao jedan od najozloglašenijih serijskih ubica svih vremena. Tokom naredne godine, ovaj neidentifikovani prihopata sprovodi niz slučajnih pucnjava, ubistvo 6 osoba, a ranjeno sedam drugih. On je maltretirao policiju i medije sa anonimnim pismima, nazivajući sebe "Semov sin".
Ispostavilo se da je ubica poštanski radnik po imenu Dejvid Berkovic. Njegov motiv je toliko "normalan" kao i kod svakog psihopate - tvrdio je da je komšijski pas bio opsednut demonom i zapoveđeno mu je bilo da ga ubije. Oni koji baš prolupaju ovako, njih je i najteže uhvatiti. Ovaj slučaj je rešen ne teškim radom detektiva već ubicinim nepoštovanjem saobraćajnih propisa.
U ranim jutarnjim satima 31. jula 1977. godine, Berkovic je parkirao svoj auto u naselju Broklin. Otišao je nekoliko blokova dalje da puca u svoje poslednje dve žrtve pre nego što se vrati u svoje vozilo i ode. U nekom trenutku tokom ove serije događaja, par saobraćajaca primetilo je Berkovicev auto da je prakiran kod hidranta i kaznili su ga. Kasnije, jedan od stanovnika naselja video je čoveka koji radi na svom autu u žurbi i setio se da je kazna na šoferki. Nakon što je čuo pucnjavu tog dana, setio se i prijavio policiji.
Policija je pratila kaznu i idlučila je da ode u posetu Berkovica. kada su stigli u njegov stan i našli auto, primetili su poruku u auto napisanu istim onim dečijim rukopisom kao u pismima upućenim policiji. Berkovic je priznao svoj identitet onog trenutka kada je uhapšen.
4. Žrtvin papagaj otkrio ubicu
Godine 1942., Maks Geler, vlasnik restorana "Zeleni papagaj", ubijen je iz vatrenog oružja u restoranu. Bilo je oko 20 svedoka, ali niko nije hteo da istupi. Bio je jedan svedok koji je bio spreman da ispriča, to je bio zeleni papagaj koji je "slučajno" živeo u restoranu "Zeleni papagaj". Kada je policija ispitivala (?) pticu, ona je uzviknula: "razbojnik, razbojnik!"
Istraga nigde nije išla godinu dana, ali na kraju je detektiv shvatio nešto iz svedočenja papagaja(?). Nešto se nije uklapalo. Ptica je bila trenirana da zna imena svih stalnih gostiju restorana, kako bi mogao da ih pozdravi na vratima, što je zapravo prilično strašan trik. Šta ako je papagaj zapravo rekao "Robert?" (Robber - razbojnik)
Ovo je bilo toliko glupo, ali policija je ipak rešila da to istraži. Otkrili su da restoran zaista ima redovnu mušteriju koja se zova Robert Batler. saznali su i da je Batler napustio grad odmah nakon nakon pucnjave i da sada živi u drugoj državi.
Izgleda da je Robert baš poštovao papagaja, jer policija nije imala nikakve dokaze osim reči ptice, a Batler je odmah priznao zločin. Dobio je 15 godina zatvora, a policija je zadovoljno utisnula "slučaj rešen" na dosije.