TED (eng. Technology, Entertainment, Design; srp. tehnologija, zabava, dizajn) predstavlja sve popularniji globalni skup konferencija pod sloganom „ideje vredne širenja". Među njima su mnogi događaji posvećeni obrazovanju: njegovim promenama, unapređivanju i širenju.
Ovo su neki od najinspirativnijih govora, koji su pokrenuli mnoge promene.
Ser Ken Robinson: Vreme je za revoluciju u obrazovanju!
Ken Robinson, vizionar, nastavnik, stvaralac. Zalaže se za promene u obrazovanju i kompletnom školskom sistemu.
„Jedan od pravih izazova za inovacije nalazi se u obrazovanju. Inovacije nisu lak posao, jer podrazumevaju mnogo posla. To je preispitivanje onoga što smo uzimali zdravo za gotovo, onoga za šta smo mislili da je očigledno. Veliki neprijatelj reformi i promena jeste tiranija ustaljenog mišljenja. Ljudi često misle ‘To ne može da se uradi drugačije’. Svi znamo da kad radimo nešto što volimo, sati umeju da nam prolete kao pet minuta. Zato što radimo sa strašću. To je komponenta koju moramo da vratimo i u obrazovanje. Mnogi to izbegavaju, zato što im rad ne pruža zadovoljstvo, ne pokreće njihov duh, strasti i energiju.
Promene u obrazovanju nisu kloniranje sistema. Postoje mnogi dobri modeli. Ali prave promene leže u prilagođavanju sistema i obrazovanja onima kojima je ono namenjeno. Verujem da je to određenje za budućnost, jer otvara nove mogućnosti. Mogućnosti da obrazovanje bude više lično i više prilagođeno pojedincu. Svuda postoje ljudi koji predstavljaju prave profesionalce u poslovanju, u novim medijima, na internetu. Ove tehnologije, u kombinaciji sa dobrin nastavnicima, pružaju priliku da se izvede revolucija u obrazovanju. A ja pozivam sve da se pridruže, jer to je bitno, ne samo za nas, nego i za budućnost naše dece.“
Emili Piloton: Dizajniranje promene
Emili Piloton, dizajnerka i humanitarna radnica, ispričala je svoje iskustvo na redizajniranju škole u malom ruralnom mestu Berti Kaunti. Zadatak njene kompanije bio je da redizajniraju staru školu. Prolazeći kroz mnoge procese Pilotonova i njen tim su postavili cilj: da dizajn postane deo edukacije, koja će postati pokretač celog mesta.
Za TED ona kaže:
„Da bismo to postigli, krenuli smo u tri smera. Prvo smo renovirali školu i uveli učionice sa kompjuterima. Tu se sada održavaju sva testiranja i pojedini časovi. Ranije je bilo: dođeš, sedneš ispred praznog zida, uradiš test i odeš. Hteli smo to da promenimo. Želeli smo da promenimo način na koji učenici doživljavaju tehnologiju, da stvorimo prijatan društveni prostor koji će biti privlačniji, pristupačniji. Renovirani prostor omogućuje i nastavnicima da predaju na mnogo zanimljiviji i interaktivniji način, uz pomoć tehnologije. Dakle, to je mesto u srednjoj školi u koje su se svi zaljubili. Želeli smo da cela škola postane mesto u kome se svi osećaju dobro. Kada uđu unutra, pomisle: ‘Da, to je mesto na kome želim da budem’...
Drugo, uveli smo dizajn. Razvijanjem kreativnih veština želeli smo da podstaknemo stvaranje novih ideja, koje će pokrenuti promene u čitavom mestu...“
3. Dafne Koler: Šta možemo naučiti od onlajn obrazovanja?
Dafne Koler je jedan od pokretača „Coursera“ – platforme na kojoj se nalazi mnštvo edukativnih programa iz različitih oblasti. Ona već godinama radi na sve produktivnijem razvijanju onlajn platformi i mogućnosti obrazovanja na taj način.
„Ja sam imala tu sreću da sam mogla da biram u koju ću školu ići. Ali mnogi nemaju tu sreću. U Južnoj Africi je obrazovanje prvo bilo nedostupno, a sada im je problem to što ima previše ljudi i premalo obrazovnih ustanova. Ali čak ni u Americi obrazovanje nije svima dostupno. Na mnogim univerzitetima postoji vrlo mali broj mesta. Takođe, veliki su troškovi odlaska na školovanje. Zato sam odlučila da se posvetim onlajn obrazovanju.“
Svoje predavanje na TED konferenciji posvetila je prednostima koje onlajn edukacija pruža.
„Onlajn programi su kao i standardni edukativni programi. Počinju određenog dana, studenti mogu da gledaju video-predavanja i dobijaju zadatke. Imaju rokove koje mogu uvek da provere putem interneta. Na kraju dobijaju sertifikate. Ti sertifikati im omogućuju da ih predoče poslodavcima i da dobiju posao. Mnogi koje poznajem su i uspeli. Dakle, dobili su zaista nešto zauzvrat i uloženi novac i napor im se isplatio.
Hajde da govorimo više o samim predavanjima. Onlajn predavanja omogućavaju da se klasično predavanje, koje traje jedan sat ili više, podeli u više kraćih sesija. Studenti mogu da prilagođavaju edukaciju svojim potrebama i navikama. Na primer, neki studenti i učenici žele da određeni deo lekcija pogledaju i čuju više puta. Neki žele dodatne materijale. Dakle, ovaj način edukacije nam omogućava da pređemo sa modela „predavanja kojima svi moraju da se prilagode“, na predavanja koja su prilagođena pojedincu.
Naravno, svi smo svesni toga da se ne uči gledajući video-snimke. Zato smo osmislili mnoge praktične zadatke, koji im omogućavaju da lakše shvate gradivo. Brojne studije su nam pokazale da su studenti koji su učili kroz praktične zadatke ostvarili mnogo bolje rezultate na testiranjima.
Mnogi misle da ovakvo učenje znači isključivanje zajednice. Međutim, to nije tačno. Putem raznih foruma studenti su u stalnom međusobnom kontaktu. Dele iskustva, postavljaju pitanja i pomažu jedni drugima. Takođe razmenjuju ideje i unapređuju zamisli koje imaju. Ponekad se u ovakvim grupama razvije mnogo bolja komunikacije od one u učionici.“
Potreba da se obrazovanje unapređuje prepoznata je i kod nas.
Tako, na primer, na ITAcademy u Beogradu možete pronaći mnogo onlajn edukativnih programa iz oblasti IT tehnologija, raznih oblasti menadžmenta, marketinga, prodaje i preduzetništva. Po završenom programu stičete prestižne sertifikate Kembridža, Majkrosofta, Adoba... Sve ove diplome su međunarodno priznate.
Novine i promene se dešavaju i u srednjoškolskom obrazovanju. Nedavno osnovana Savremena gimnazija pruža mogućnost svojim učenicima da se obrazuju u savremenom i tehnološki potpuno opremljenom okruženju, poput onoga o kakvom je govoila Emili Piloton. Jer, kako ističe Ken Robinson: edukacija bi trebalo da bude prilagođena pojedincu. A učenje na daljinu jeste način na koji se najbliže prilazi tom idealu.