Da li diplome i dalje vrede?

U poslednje vreme smo svedoci naglog porasta broja visokoobrazovanih pojedinaca. A paradoksalno, čini se da posla ima sve manje. Da li je u pitanju samo privid ili ovaj nesklad zaista postoji?

Unesko predviđa da će u periodu od 30 godina u svetu diplomirati više ljudi nego u dosadašnjoj istoriji. Ovaj trend, dakle, nije jedinstven samo u Srbiji, već je to globalna tendencija. Koje će biti posledice? Da li će ovo u budućnosti značiti povećanje plata i lakši dolazak do zaposlenja? Nažalost – neće. Sve što će povećanje visokoobrazovane radne snage doneti jeste devalvacija vrednosti diploma. Ma kako ideja o obrazovanoj naciji bila lepa u teoriji, stvarnost će od nas imati druge zahteve.

Vreme je da preispitamo pojam „znanja“

Najveće IT kompanije, poput Gugla, na mestima programera zapošljavaju doktore nauka. Iako za mnoga radna mesta morate imati najvišu stručnu spremu, da li je doktorat ikakva garancija?

Nekada je na našim prostorima važilo pravilo da se za konkurisanje na rukovodeće pozicije morala podneti fakultetska diploma. U državnoj službi se ova praksa zadržala, dok je u privatnom sektoru potpuno druga priča. U njemu se neretko dešava da, iako u konkursu za posao visoko obrazovanje stoji kao obavezna stavka, posao dobije kandidat bez fakultetske diplome na osnovu najviše iskustva i praksom potvrđenog znanja.

Savremena tehnologija je promenila načine na koje radimo i obrazujemo se. U današnjem svetu razna upotrebljiva znanja su svima dostupna. Od mnogih nas deli nekoliko klikova mišem. Ipak, ono što većini profesionalaca nedostaje jeste praksa. U postojećem obrazovnom sistemu, kako stvari stoje, ne stiče se dovoljno prakse.

Gde je rešenje?

Rešenje mogu biti škole koje simuliraju realno okruženje. Obrazovanje zasnovano na projektima najbolji je put kojim se škole mogu primaći najbliže iskustvu koje čovek ima na radnom mestu.

Ovakav mogući razvoj događaja u obrazovanju doći će kao rezultat ogromnih promena u demografiji, napredovanju novih ekonomskih giganata, primeni savremene tehnologije koja menja načine na koje radimo i obrazujemo se, ali i zbog želje građana naprednih nacija za ličnim i profesionalnim uspehom.

Koliko će se kruti obrazovni sistemi prilagoditi zahtevima novog vremena ostaje da se vidi. U međuvremenu se možemo samostalno obrazovati na sve moguće formalne i alternativne načine i koristiti svaku priliku za sticanje preko potrebne prakse.

TAGOVI