JADOVNO - Kod Šaranove jame u Jadovnu danas je održan pravoslavni i jevrejski pomen žrtava Nezavisne države Hrvatske iz 1941. godine, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručio je da živima treba mir, ali da "ne može isti venac biti u Blajburgu i u Jasenovcu".
On je naglasio da ne treba miriti mrtve, jer se ne mogu pomiriti dželat i žrtve i da ista ruka ne može da položi venac na grob jasenovačkog deteta i onog ko je Jasenovcem i Jadovnom komandovao. Vulin je naglasio da traži mir, kao što Srbija traži i nudi mir i, prema njegovim rečima, hoće da bude najbolji komšija, najbolji prijatelj i najpouzdaniji partner.
"I kada predsednik srpske vlade ponudi ruku i priliku da se nemo, u tišini, sa pijetetom i poštovanjem pokloni svakoj žrtvi, onda se prema takvom gestu treba odnositi sa poštovanjem i pijetetom. Kamo sreće da se krene takvim primerom, pa da svako pogne glavu pred žrtvom onog drugog i eto mira među živima. Eto vekova mira", poručio je Vulin.Prema njegovom mišljenju, tako se postaje državnik i tako se razlikuju mali političari od velikih državnika.Vulin se zahvalio predstavnicima hrvatske države što su prisutni u Jadovnu jer, kako je naveo, veruje da zajedno sa njim dele stid i brigu što ne zna šta da kaže.
"Šta da kažem romskoj braći što na stadionima gledam kukaste krstove, šta da kažem jevrejskoj braći što gledam kako zastave Izraela gore, šta da kažem pobijenoj deci u Šaranovoj jami, ako prepoznaju, čuju kroz zavesu od 74 godine istu pesmu, sa trgova najlepših gradova 'Jasenovac i Gradiška Stara', šta da im kažem ako prepoznaju ista imena i iste pesme koje su ih u jamu bacale", rekao je Vulin.On se zapitao koji je to put i život koji je vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca preporučio za sveca jer, kako je rekao, ako jeste, šta je onda sa dušama poklanih u Jadovnu, sa dušama pobijenih u Jasenovcu.
"Šta da kažem seni Dijane Budisavljević, majci 15.000 srpske i jevrejske dece, šta njoj da kažem, što nju ne posvetite? Nema Srbina koji joj ne bi ikonu poljubio i sveću zapalio. Šta da kažem ako je život vikara ustaške vojske preporuka za nebo, gde je onda put onih koje je ta vojska u jame pobacala", zapitao je srpski ministar rada.Ministar kulture Hrvatske Berislav Šipuš rekao je da je Jadovno na Velebitu jedno od najtragičnijih mesta hrvatske moderne istorije, najtragičnije po sve, ali i po Hrvate, po ono što misle o sebi, ne zato što su tu trpeli zlo, već zato što ga je tu neko činio u njihovo ime
."Logor Jadovno, logor brze i sigurne smrti, nastao je ovde tog tragičnog leta 1941. godine i u ime nacionalne i rasne čistoće neki su ovde masovno ubijali Srbe, Jevreje, hrvatske građane i druge nacionalnosti. Ovo je mesto gde nikakav revizionizam nije moguć, jer činjenice ljudske smrti, ljudskih kostiju koje su ispod naših nogu, suviše su neumoljive", naglasio je Šipuš i dodao:
"Zadatak Vlade Hrvatske i svih prisutnih je da se oni, koji su ispod nas, ne zaborave i da se ne dopusti da zločin i zločinci nadvladaju".Prema njegovim rečima, jedino je na taj način moguće očuvati zajedničku sadašnjost i zajedničku budućnost."Neka je večna slava žrtvama logora Jadovno", poručio je Šipuš.
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac naveo je da je pre 74 godine, u vrleti Velebita i u tišini njegovih bezdanih jama, kao i na kamenoj goleti ostrva Paga, nepuna dva meseca sa svih prostora NDH dovedeno i pobijeno na desetine hiljada Srba, Jevreja i Roma."Ali, nisu u pitanju brojke, kao što nas danas žele uveriti da jesu. I kao što danas celokupnu raspravu o strahotama 'endehazije' žele da pretvore u raspravu o brojkama, a ne o ideji i zločinima počinjenim u ime te ideje", rekao je Pupovac.Na pomenu su govorili i predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjn Kraus i Jovan Vejinović iz Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.
Danu sećanja na Jadovno prisustvovao je veliki broj poklonika i potomaka žrtava, a visoke državne i verske delegacije položile su vence na spomenik žrtvama na Šaranovoj jami, koji je obnovljen 2011. godine.Samo dan nakon proglašenja NDH, ustaše počinju da hapse Srbe iz Gospića i okoline i tadašnje njihovo Ministarstvo unutrašnjih poslova sa Andrijom Artukovićem na čelu u velebitskoj zabiti i na ostrvu Pagu osniva komplesks logora "Jadovno".Do sada je u tom kompleksu, na osnovu arhivskih dokumenata i svedočenja poznavalaca, ustanovljeno postojanje 32 bezdane jame, stratišta Srba i Jevreja- "bezdanuše".
Prema dugogodišnjem arhivaru u Karlovcu Đuri Zatezalu, od 11. aprila do 21. avgusta 1941., u Jadovno je dovedeno 42.246 muškaraca, žena i dece. Od otvaranja logora do 24. juna, prva 74 dana postojanja, ubijeno je 13.346 ljudi, prosečno 180 dnevno, a u nastavku, do zatvaranja logora 21. avgusta, u samo 58 dana ubijeno je 28.900 zatočenika, prosečno 498 na dan.Kompleks logora Jadovno zatvorili su Italijani između 15. i 21. avgusta 1941, strahujući od ustanka progonjenih Srba, a za sobom su ostavili obilje dokumenata i fotografija koji govore o jezivim prizorima mrtvih muškaraca, leševa žena sa decom uvezanih žicom.