DOKTORI NAM UNIŠTAVAJU DECU ANTIBIOTICIMA: Prvi smo u Evropi po broju recepata!
Pon, 22.06.2015. 2:20h
→ 2:58h
Foto: Shutterstock/Ilustracija
Ovi lekovi mogu da naruše crevnu floru, oštete jetru, bubrege i sluh, a srpski pedijatri ih prepisuju često, pa je čak 76 odsto mališana dobilo pogrešnu terapiju
BEOGRAD - U Srbiji se na 1.000 dece godišnje prepiše čak 1.500 recepata za antibiotike, što našu zemlju stavlja na neslavno prvo mesto u Evropi po neracionalnoj potrošnji ovih lekova, otkrila je prva studija o upotrebi antibiotika na recept kod dece.
Odavno je poznato da antibiotici, pored terapeutskog, mogu imati i štetno dejstvo, pa tako mogu da naruše crevnu floru, oštete jetru i bubrege, ali i izazovu alergije. Ipak, pedijatri u Srbiji i dalje ih prepisuju u neograničenim količinama, čime prete da ozbiljno naruše zdravlje najmlađih pacijenata.
Alarmantno
- Srpski pedijatri su u poslednje tri godine deci prepisivali antibiotike i onda kada to nije bilo neophodno, a tako je čak 76 odsto mališana dobilo pogrešan lek! Reč je o alarmantno visokoj i neracionalnoj potrošnji antibiotika - kaže doktorka Milica Bajčetić, predsednica Evropskog udruženja dečjih farmakologa.
U Srbiji se danas antibioticima tretira gotove sve. Jedno od najčešćih opravdanja lekara je da to rade pod pritiskom roditelja koji žele da im dete što pre ozdravi. - Naši lekari trpe trostruki pritisak - roditelja, farmaceutskih kuća i Fonda za zdravstveno osiguranje, a nekada se desi i da pokleknu pod tim pritiskom - upozorava Bajčetićeva i dodaje da veliki problem predstavlja i to što ne postoji dovoljno lekova pravljenih baš za decu.
Ova studija otkrila je i da je svako drugo dete primilo makar jedan antibiotik tokom godine, a svako peto tri ili više. - Od 2011. vodili smo intenzivnu kampanju. Ona je u prvih godinu dana dala rezultate, a posle je inspekcija prestala da obavlja svoj posao kako treba. Lečenje dece je kompleksno i zato je neophodno što pre uvesti obavezne terapijske protokole u primarnu praksu. Recimo, Rusi i Nemci su skloni lečenju homeopatijom, što daje rezultate samo kad nije reč o ozbiljnim oboljenjima - smatra doktorka Bajčetić.
Biti pažljiviji
Ipak, većina pedijatara koje smo pozvali nije želela za Kurir da komentariše ove podatke. - Antibiotici se moraju kontrolisano davati, samo u određenim situacijama. Smatram da moje kolege vode računa kada prepisuju ove lekove - rekao je Nedeljko Radlović, pedijatar i potpredsednik Srpskog lekarskog društva.
O ovoj, ali i drugim temama diskutovaće se na Kongresu Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne farmakologije, koji počinje sutra u Beogradu.
Foto: Shutterstock
ČINJENICE
- antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija - antibiotici ne deluju na virusne i gljivične infekcije, ne snižavaju temperaturu i ne leče grip, niti upalu uha - svako drugo dete prima makar jedan antibiotik tokom godine, a čak petina primila je tri ili više - najviše antibiotika prepisano je deci između dva i 23 meseca - u Britaniji se prepiše 608 recepata na 1.000 dece - najmanje antibiotika prepisano u Holandiji, samo 282 recepta na 1.000 dece
Opasnost PRETERANA UPOTREBA ANTIBIOTIKA MOŽE DOVESTI DO
Pojave bakterija koje su rezistentne na lekove
Toksičnih reakcija
Alergija
Štetno deluju na jetru i organe za varenje
Aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha