DOKTORI NAM UNIŠTAVAJU DECU ANTIBIOTICIMA: Prvi smo u Evropi po broju recepata!

Shutterstock/Ilustracija

Ovi lekovi mogu da naruše crevnu floru, oštete jetru, bubrege i sluh, a srpski pedijatri ih prepisuju često, pa je čak 76 odsto mališana dobilo pogrešnu terapiju

BEOGRAD - U Srbiji se na 1.000 dece godišnje prepiše čak 1.500 recepata za antibiotike, što našu zemlju stavlja na neslavno prvo mesto u Evropi po neracionalnoj potrošnji ovih lekova, otkrila je prva studija o upotrebi antibiotika na recept kod dece.

Odavno je poznato da antibiotici, pored terapeutskog, mogu imati i štetno dejstvo, pa tako mogu da naruše crevnu floru, oštete jetru i bubrege, ali i izazovu alergije. Ipak, pedijatri u Srbiji i dalje ih prepisuju u neograničenim količinama, čime prete da ozbiljno naruše zdravlje najmlađih pacijenata.

Alarmantno

- Srpski pedijatri su u poslednje tri godine deci prepisivali antibiotike i onda kada to nije bilo neophodno, a tako je čak 76 odsto mališana dobilo pogrešan lek! Reč je o alarmantno visokoj i neracionalnoj potrošnji antibiotika - kaže doktorka Milica Bajčetić, predsednica Evropskog udruženja dečjih farmakologa.

U Srbiji se danas antibioticima tretira gotove sve. Jedno od najčešćih opravdanja lekara je da to rade pod pritiskom roditelja koji žele da im dete što pre ozdravi.
- Naši lekari trpe trostruki pritisak - roditelja, farmaceutskih kuća i Fonda za zdravstveno osiguranje, a nekada se desi i da pokleknu pod tim pritiskom - upozorava Bajčetićeva i dodaje da veliki problem predstavlja i to što ne postoji dovoljno lekova pravljenih baš za decu.

Ova studija otkrila je i da je svako drugo dete primilo makar jedan antibiotik tokom godine, a svako peto tri ili više.
- Od 2011. vodili smo intenzivnu kampanju. Ona je u prvih godinu dana dala rezultate, a posle je inspekcija prestala da obavlja svoj posao kako treba. Lečenje dece je kompleksno i zato je neophodno što pre uvesti obavezne terapijske protokole u primarnu praksu. Recimo, Rusi i Nemci su skloni lečenju homeopatijom, što daje rezultate samo kad nije reč o ozbiljnim oboljenjima - smatra doktorka Bajčetić.

Biti pažljiviji

Ipak, većina pedijatara koje smo pozvali nije želela za Kurir da komentariše ove podatke.
- Antibiotici se moraju kontrolisano davati, samo u određenim situacijama. Smatram da moje kolege vode računa kada prepisuju ove lekove - rekao je Nedeljko Radlović, pedijatar i potpredsednik Srpskog lekarskog društva.

O ovoj, ali i drugim temama diskutovaće se na Kongresu Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne farmakologije, koji počinje sutra u Beogradu.

Shutterstock

ČINJENICE

- antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija
- antibiotici ne deluju na virusne i gljivične infekcije, ne snižavaju temperaturu i ne leče grip, niti upalu uha
- svako drugo dete prima makar jedan antibiotik tokom godine, a čak petina primila je tri ili više
- najviše antibiotika prepisano je deci između dva i 23 meseca
- u Britaniji se prepiše 608 recepata na 1.000 dece
- najmanje antibiotika prepisano u Holandiji, samo 282 recepta na 1.000 dece

Opasnost
PRETERANA UPOTREBA ANTIBIOTIKA MOŽE DOVESTI DO

Pojave bakterija koje su rezistentne na lekove

Toksičnih reakcija

Alergija

Štetno deluju na jetru i organe za varenje

Aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha