Blaži pristup Feda uzdrmao nade u rast stopa

SAM FLEMING - VAŠINGTON

Dok investitori govore o dramatičnom rastu američkih kamatnih stopa, Dženet Jelen (Jenet Yellen) jasno je stavila do znanja da centralna banka pokušava da upotrebi znatno mekši pristup.

Predsednica Saveznih rezervi (Fed) SAD izložila je prošle srede ono što postaje glavna smernica pri opisivanju izgleda kretanja američkih kamatnih stopa: promene naviše, kad za njih dođe vreme, biće “postepene”, rekla je čelnica Feda.

Opravdanje za Fedov postepen pristup pooštravanju monetarne politike je jasno. Način na koji su tržišta reagovala na prividno odlučnu izjavu bivšeg čelnika Feda Bena Bernankea (Ben Bernanke) 2013. godine koja je dovela do naglog rasta prinosa na obveznice i dalje progoni tvorce politike SAD.

Fed želi da uveri tržišta da će ići putem blagog pooštravanja, tako svodeći na minimum rizik od iznenadnih drastičnih povećanja tržišnih kamata ili nagle prodaje hartija od vrednosti na svetskim finansijskim tržištima.

Centralna banka smatra da su takva uveravanja potrebna zbog sumnji koje provejavaju na sastancima Saveznog odbora za otvoreno tržište (Federal Open Market Committee) u pogledu privrede koja se oporavlja na mahove još od finansijske krize.

Jelenova je medijima izjavila da, iako su u SAD u poslednje vreme primetni znaci oporavka posle lošijih rezultata u prvom kvartalu, preostali efekti finansijske krize nastaviće da sputavaju potrošnju i dostupnost kredita “još neko vreme”.

Na tržištu rada primetna je izvesna “ciklična slabost” čak i posle nedavnog pada stope nezaposlenosti. Zaostali efekat rasta vrednosti dolara nastaviće da se nadvija nad privrednim rastom SAD i inflacijom, dodala je, ukazujući na rizike s kojima se može suočiti SAD zbog haotičnog prekida dijaloga između Grčke i njenih zvaničnih poverilaca.

Tvorci politike žele da vide “jasnije dokaze da će se umereni tempo privrednog rasta održati”, rekla je Jelenova, na taj način suptilno odlažući prvi porast kamatne stope.

Čak sedam zvaničnika Feda veruje da ove godine uopšte ne treba povući taj potez ili da stopa treba da poraste samo jednom ove godine, u poređenju sa tri zvaničnika koji su izneli takvo mišljenje u martu, što je navelo analitičare Goldman Saksa (Goldman Sachs) da promene svoje prognoze i pomere očekivanja u pogledu prvog rasta stope sa septembra na decembar.

Šta zapravo podrazumeva “postepeno” pooštravanje monetarne politike? Jelenova ne daje čvrste garancije ili obećanja. Na ovaj način centralna banka, pomalo iritantno, daje ovu smernicu, dok istovremeno insistira na tome da će se pri određivanju kamatnih stopa voditi isključivo podacima.

Međutim, iz Fedove tabele koja prikazuje projekcije stopa jasno je da tvorci politike očekuju da će se stope kretati dinamikom koja je, po istorijskim standardima, troma - što približava Fedove izglede za stope vrednostima koje već neko vreme imaju finansijska tržišta.

Čak i do 2017. godine srednja projektovana vrednost za osnovnu kamatnu stopu ostaje 2,875 odsto - daleko ispod nivoa od 3,75 odsto - što trenutno većina članova Saveznog odbora za otvoreno tržište razmatra kao normu na duže staze.

U sledeće dve godine potezi projektovani u toj tabeli dešavaće se brzinom koja je gotovo duplo manja od one koju je odredio bivši čelnik Feda Alen Grinspen (Alan Greenspan) u ciklusu pooštravanja između 2004. i 2006. godine.

“Odmereni tempo” za koji se Fed tada odlučio naknadno je kritikovan da je prespor i da podstiče neodrživ rast cena nekretnina. Međutim, Jelenova je istakla da će njen pristup biti drugačiji jer Fed ovog puta neće pribeći mehaničkom, predvidljivom pooštravanju.

Taj pristup nosi sa sobom i neke opasnosti. Jedna od njih je da, samim signaliziranjem da će politika nastaviti da bude prilagodljiva, centralna banka može doprineti stvaranju još više špekulativnih mehura u cenama aktive i na finansijskim tržištima. Imajući u vidu dalju nestabilnost oporavka SAD, izgleda da Fed misli da vredi rizikovati.