ZAGREB - Vest da agenti Bezbednosno-obaveštajne agencije (SOA), za razliku od ostalih građana Hrvatske, imaju pravo na povlašćene stambene kredite po kamatnoj stopi od samo dva odsto, izazvala je u toj zemlji negodovanje zbog toga što su ti ljudi povlašćena kasta u društvu.
Ta informacija ne bi ni procurela da bivši čelnik SOA Josip Buljević nedavno nije morao da objavi svoje imovinsko stanje jer je postavljen na dužnost savetnika za odbranu i nacionalnu bezbednost predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović. Zgražavanje je bilo još veće kad se saznalo da taj kredit od 170.000 evra Buljević nije dobio kao šef SOA, nego kao zaposleni.
"A gde je trgovina uticajem koji ti ljudi imaju u drušvu? Da vidim koji će direktor nekog državnog preduzeća da odbije molbu šefa nekog centra SOA da mu zaposli nekog važnog. Pa pogledajte gde rade žene i muževi radnika SOA. Skoro svi su u državnim firma! Šta reći o primanju u tu službu kada se zapošljavalo bez ikakve potrebe i uprkos zvaničnoj zabrani zapošljavanja za vreme Ive Sanadera i Mladena Barišića? Poslušnici, lobisti i stranački apartčici i mladež HDZ bili su nagrađeni radnim mestom, a posle nekoliko meseci su ih iz tadašnje POA prebacivali u Carinu i druge državne službe", kaže izvor Slobodne Dalmacije.
U prilog tezi da su ljudi iz te službe zaštićeni i izuzeti od zakonske odgovornosti, ovaj listpodseća na slučaj novinarke Helene Puljiz, koju su 2004. agenti tadašnje POA zastrašivali nagovarajući je da postane njihova saradnica. Država je Puljizovoj morala da isplatiti 130.000 kuna za narušeno zdravlje i ugled, ali niko od onih koji su je maltretirali nije procesuiran. Naprotiv, ti ljudi i dalje mirno rade.
Iz dokumenta o radu i razvoju SOA, koji je njen aktuelni direktor Dragan Lozančić obelodanio krajem 2014, Hrvati su saznali da je 75 odsto zaposlenih u toj tajnoj službi fakultetski obrazovano, da je 40 odsto žena, prosečna starost je od 35 do 50 godina, a samo 10 odsto je starije od 50 godina. Ukupno ih je više od 800, ali manje od 900, a plate su oko desetak hiljada kuna (1.300 evra).
Antikorupcijski stručnjak Zorislav Antun Petrović kaže da hrvatske tajne službe nisu pod delotvornom kontrolom civilnih vlasti, što stvara niz mogućnosti za manipulacije.
"O trgovini uticajem u radu tih službi može se itekako govoriti jer ne postoje mehanizmi kontrole od strane civilne vlasti, pa se tako ne mogu ni sprečiti istrage koje su se sprovodile i sprovode se zbog interesa čelnih ljudi iz te tajne službe", kaže on.
(Slobodna Dalmacija)