Jedan snimak devojke (sa napućenim usnama prema lobanji) na stranicama društvene mreže facebook obišao je mnoge domove i pokazao da je pod hitno neophodan u svakoj školi ili obrazovnoj ustanovi jedan javni čas da se deca ne bi brukala. Jer slikanje s lobanjama, i selfiji u samicama Logora na Crvenom krstu nisu njihova već, zapravo, roditeljska, ali i bruka zbog nedostatka opšte kulture stečene u školi.
Problemi sa školarcima i Austrijancima
Nebojša Ozimić, kustos Narodnog muzeja u Nišu i Logora na Crvenom krstu potvrđuje nam ove navode. On dodaje:
– Osnovnoškolci i srednješkolci vole da se fotografišu u pozama kao da pridržavaju lobanju iz kule ili je ljube, zavisi. Vrlo često su, opet to poze u kojima oni odozgo obgrle lobanju, kao trofej. To se uglavnom događa sa posetama iz Srbije. Posetioci iz inostranstva se prema našem kulturnom nasleđu odnose na civilizovan, primeren i na kraju očekivan način – s puno poštovanja.
Doduše, posetioci iz Austrije imaju problem da prihvate da su na logoru bila najveća mučenja upravo kada je posada logora bila sastavljena od Austijanaca, na čelu sa zloglasnim Šulcom. Mnogi od njih su ubeđeni da je celokupna logorska priča izmišljena ali to je već problem sa prihvatanjem odgovornosti. Logično je da ljudi vole da se njihova zemlja pamti po valcerima, Štrausu i Mocartu, nikome ne treba žig mučitelja – priča Ozimić.
“Vikipedia” menja svako lično iskustvo!?
Ozimić kaže da se baš loše osećao kada je na Ćele kuli primio oca koji je došao sa svoja dva sina, blizanca, od po 10 godina.
– Došli su iz Norveške u selo u okolini Niša, odakle je otac. Deca sve vreme fotografišu kapelu Ćele kule, jure se, otac ih pita jesu li snimili krov..i tako dobrih desetak minuta. Čekam strpljivo da dođu u samu kulu, da im ispričam ono što mislim da ne znaju. Na kraju da vide ono zbog čega su valjda i došli. Kažem to ocu a on mi lakonski odgovori: “ Ne to nije potrebno! Već sam im pokazao fotografije lobanja na vikipediji!“ Bio sam poražen – dodaje Ozimić.
Ulaze i u gaćama i “gilipterkama” (majce na bretele)
– Uveli smo pravila odevanja (dress code, uzmi koji izraz oćeš) za posetioce i prosledili agencijama koje dovode grupe. Ne možeš da u bermudama, jadrankama i majici na bretele uđeš tamo gde su ljudi ubijani, jednostavno nije normalno, Moraš da pokažeš elementarno poštovanje prema senima ljudi koji su u različitim vremenskim intervalima poginuli za slobodu. Zbog navedenih slučajeva, uveo sam zabranu fotografisanja. Naravno, uvek će biti dozvoljeno predstavnicima medija da snime šta im je potrebno ali stvari moraju da se uozbilje – navodi on.
I kukasti krstovi u knjizi utisaka
– Kolika je svest naših sugrađana o tome šta imamo govori i činjenica da je Ćele kula do sada, u poslednjih 5 godina, bila na udaru provalnika najmanje 5 puta (tu ne računam šaranje grafitom, čupanje cveća oko kapele i slično). Poseban problem se javlja svake godine kada je Noć muzeja i kada na logor dođe skupina istomišljenika koja išara kukastim krstovima pola knjige utisaka. Sve to nam jasno govori da nedovoljno radimo na podizanju svesti naših sugrađana – objašnjava Ozimić.
(M.S - Građanin)