Mama koja je želela da ostane anonimna priznala kako se oseća otkad je dobila dete i piše o stvarima koje ne voli u majčinstvu.
Otkad sam dobila dete, mene više niko ne primećuje.
Svakakvih saveta sam se naslušala o roditeljstvu. Kao što ima sto ljudi, sto ćudi, tako ima i sto mama sto raznih doživljaja i osećaja.
Prvo. Dok sam primila svoje dete prvi put u naručje nije me preplavio blaženi osećaj zadovoljstva ili ljubavi prema njemu. Odmah sam se osetila odgovornom za to malo biće. Samo sam razmišljala je li sve u redu s njim i hoću li mu moći udovoljiti da ne plače stalno. Mogu reći da sam ga počela voleti tek od trećeg meseca njegovog života.
Drugo. Stalno sam iscrpljena i jedva čekam da ga neko drugi čuva ili da zaspi. I svaki put kad se u plaču probudi zakolutam očima, teškom mukom ustanem i mislim Šta je sada. Sve sam mu dala. Napomena: nemam baka servis i muža vidim jednom u par nedelja.
Treće. Želela sam dojiti, ali mi je bilo muka od svega i nisam mogla da jedem. Mleko mi je bilo slabo i nije mu bilo dovoljno. Nažalost, to sam sama shvatila jer su mi svi govorili: 'Gle, kakve velike grudi imaš, pa tu ima mleka' ili 'Gle kako lepo sisa, pa daj mu'. Zbog toga smo se namučili i on i ja. Od dana kada sam prestala dojiti osećali smo se oboje bolje. Ja sam se osećala ko da mi je neko napokon vratio moje telo nazad i počela sam se od svega polako oporavljati. A njemu su polako nestajali grčevi.
Četvrto. Jedva čekam da počnem da radim da napokon imam vremena za sebe na miru.
Peto. I nakon pet meseci od rođenja hormoni mi još uvijek luduju i ne mogu se opustiti u novoj ulozi mame.
P. S. Žao mi je što nisam više tražila pomoć od drugih, ne samo s detetom nego i sa mnom. Često nisam stigla ni jesti, a kad bih pomoć stigla, pitali su uvek za dete, a ne za mene. Hej! I ja sam tu...
(Klokanica.hr)