Kockar i sladostrasnik stalno se zaduživao kod stranih banaka, pa je njegov dug narastao na 600.000 franaka
Kralj Milan Obrenović je 1887. godine, dok je procedura razvoda još trajala, austrougarskom poslaniku u Beogradu priznao da se „u njemu začela jedna romantična strast“. On se, naime, zaljubio u Grkinju Artemizu, udatu za sina Filipa Hristića, nekadašnjeg predsednika vlade i ministra u nekoliko vlada. Jedan hroničar opisuje je ovako: „Ni lepa, niti u prvoj mladosti, ni dražesna, ni umiljata, niti ima višeg vaspitanja.“ Milan je njenog muža postavio za svog ličnog sekretara, a onda svakog dana ne krijući se - u kočijama s kraljevskim grbom i pratnjom gardista - odlazio u njegov stan u Knez Mihailovoj ulici njegovoj ženi.
Iako je bio poznat po svojoj strasti prema lepšem polu i imao brojne ljubavnice, Milan se u Artemizu ozbiljno zaljubio i rešio da se njome oženi.
Istoričari tvrde da je upravo ta namera bili glavni razlog što je četiri godine kasnije, u februaru 1889, abdicirao s prestola u korist svog maloletnog sina Aleksandra. Imao je 35 godina.
Samo mesec dana kasnije Artemiza je u Carigradu rodila Milanovog vanbračnog sina Đorđa. Da bi bio pored nje, sada već bivši kralj obelodanio je da ide na hadžiluk u Jerusalim!
Posle ostavke Milan je delovao srećno. Šetao se kroz Beograd bez pratilaca, samo u društvu svog ljubimca, jednog velikog psa. Ali njegov najveći problem bile su novčane nevolje. Kockar i sladostrasnik, čest gost evropskih mondenskih mesta, Milan se prethodnih godina stalno zaduživao kod stranih banaka, pa je njegov dug narastao na 600.000 franaka, a niko više nije hteo da mu pozajmi ni paru.
Zato je vlada, dok je još nosio krunu, kod jedne austrijske banke podigla kredit od milion franaka i dala mu da se razduži. (Poređenja radi, Srbija je nekoliko godina kasnije podigla kredit da bi se naoružala za balkanske ratove u iznosu od četiristo miliona franaka.)
Pored toga, austrougarska vlada dala mu je nekoliko dana pred ostavku 700.000 franaka da vrati dugove koje je imao u Srbiji. Ali, njemu je to bilo malo. Priznavao je da ima još milion i po franaka duga, mada je srpska vlada tvrdila da je taj iznos najmanje pet puta veći!
Preselio se u Pariz i tamo pokušavao da se obogati na berzi, ali bezuspešno. U oskudici, vratio se u 1891. godine u Srbiju i odmah umešao u politička trvenja. Da bi ga se rešila, vlada Nikole Pašića pristala je da mu isplati milion dinara (dinar je tada imao vrednost franka), a ruski car, čijim je interesima na Balkanu smetao, još dva miliona - pod uslovom da zauvek napusti Srbiju.
Milan je u leto 1891. dao izjavu da istupa iz srpskog državljanstva, a u Srbiji je donet zakon po kom se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovno dobijanje srpskog državljanstva bez dozvole Narodne skupštine. Samo u slučaju bolesti kralja Aleksandra bilo mu je dozvoljeno da se vrati, ali i to samo dok bolest traje.
Milan je uzeo pare i otišao...
Ali 1894. godine njegov sin Aleksandar, koji je u međuvremenu postao punoletan, pozvao ga je da se vrati u Srbiju. Pogazivši obećanje dato srpskoj vladi i ruskom caru, Milan je doputovao u Beograd i opet se bacio u vrtlog političkih intriga.
Šest godina kasnije, kad se s puta u inostranstvu usprotivio sinovljevoj ženidbi s Dragom Mašin, Aleksandar je izdao nalog da Milana, ako pokuša da se vrati, uhapse i zatvore.
Milan Obrenović umro je u Beču u 46. godini, ostavivši za sobom kraljevske dugove.
Iako je bio poznat po svojoj strasti prema lepšem polu i imao brojne ljubavnice, Milan se u Artemizu ozbiljno zaljubio i rešio da se njome oženi.
Istoričari tvrde da je upravo ta namera bili glavni razlog što je četiri godine kasnije, u februaru 1889, abdicirao s prestola u korist svog maloletnog sina Aleksandra. Imao je 35 godina.
Samo mesec dana kasnije Artemiza je u Carigradu rodila Milanovog vanbračnog sina Đorđa. Da bi bio pored nje, sada već bivši kralj obelodanio je da ide na hadžiluk u Jerusalim!
Posle ostavke Milan je delovao srećno. Šetao se kroz Beograd bez pratilaca, samo u društvu svog ljubimca, jednog velikog psa. Ali njegov najveći problem bile su novčane nevolje. Kockar i sladostrasnik, čest gost evropskih mondenskih mesta, Milan se prethodnih godina stalno zaduživao kod stranih banaka, pa je njegov dug narastao na 600.000 franaka, a niko više nije hteo da mu pozajmi ni paru.
Zato je vlada, dok je još nosio krunu, kod jedne austrijske banke podigla kredit od milion franaka i dala mu da se razduži. (Poređenja radi, Srbija je nekoliko godina kasnije podigla kredit da bi se naoružala za balkanske ratove u iznosu od četiristo miliona franaka.)
Pored toga, austrougarska vlada dala mu je nekoliko dana pred ostavku 700.000 franaka da vrati dugove koje je imao u Srbiji. Ali, njemu je to bilo malo. Priznavao je da ima još milion i po franaka duga, mada je srpska vlada tvrdila da je taj iznos najmanje pet puta veći!
Preselio se u Pariz i tamo pokušavao da se obogati na berzi, ali bezuspešno. U oskudici, vratio se u 1891. godine u Srbiju i odmah umešao u politička trvenja. Da bi ga se rešila, vlada Nikole Pašića pristala je da mu isplati milion dinara (dinar je tada imao vrednost franka), a ruski car, čijim je interesima na Balkanu smetao, još dva miliona - pod uslovom da zauvek napusti Srbiju.
Milan je u leto 1891. dao izjavu da istupa iz srpskog državljanstva, a u Srbiji je donet zakon po kom se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovno dobijanje srpskog državljanstva bez dozvole Narodne skupštine. Samo u slučaju bolesti kralja Aleksandra bilo mu je dozvoljeno da se vrati, ali i to samo dok bolest traje.
Milan je uzeo pare i otišao...
Ali 1894. godine njegov sin Aleksandar, koji je u međuvremenu postao punoletan, pozvao ga je da se vrati u Srbiju. Pogazivši obećanje dato srpskoj vladi i ruskom caru, Milan je doputovao u Beograd i opet se bacio u vrtlog političkih intriga.
Šest godina kasnije, kad se s puta u inostranstvu usprotivio sinovljevoj ženidbi s Dragom Mašin, Aleksandar je izdao nalog da Milana, ako pokuša da se vrati, uhapse i zatvore.
Milan Obrenović umro je u Beču u 46. godini, ostavivši za sobom kraljevske dugove.
Proterao ih iz Pariza
UCENA ZBOG SINA ĐORĐA
Ubrzo posle porođaja Artemiza je prestala da zanima Milana, ali nije mogao da je se reši. Tražila mu je novac i ucenjivala ga pismima u kojima je njenog sina Ðorđa priznao za svoje dete, pa je Milan tražio da je proteraju iz Pariza, gde su živeli.