NAJNOVIJA REZOLUCIJA U EU: U Srebrenici su masakrirani Srbi, a ne muslimani

Zoran Šaponjić
Evroposlanik Emerik Šoprad u svom predlogu nove rezolucije ističu da je između 1992. i 1993. godine 39 srpskih sela u blizini Srebrenice opustošeno, a da su njihovi stanovnici masakrirani i deportovani, kao i da u slučaju Srebrenice ne postoji nikakav zvanični dokaz o planiranju masovnih ekzekucija

BRISEL – Predlozi rezolucija nekoliko poslanika francuskog "Nacionalnog fronta", da se sa Beogradom prekinu pregovori o članstvu u EU, nisu usmereni protiv Srbije, već naprotiv, štite i brane interese vaše zemlje, ističu u kabinetu evroposlanika Emerika Šoprada, koji je stao uz ovaj predlog rezolucije.

On sam je autor još jedne rezolucije, o Srebrenici. U njoj se ističu srpske žrtve.

- Predlog prve rezolucije o prekidu pregovora je podnet u interesu Srbije i poštovanja njenog suvereniteta - istakli su za "Novosti" u Šopradovoj službi za odnose s javnošću.

Sagovornici ističu da se Nacionalni front bori za Evropu suverenih država i da pod ovim uslovima, koji se trenutno traže od Srbije, pregovore treba prekinuti.- Od Srbije se trenutno zahteva da se odrekne Kosova i odnosa s Rusijom. Smatramo, zato, da pregovori više ne treba da se vode. Ne zato što nećemo Srbiju u Evropi, nego zbog toga što nije primereno da se to radi pod uslovima koji škode Srbiji - kažu u kabinetu Emerika Šoprada.

Ističe se da je EU već izdvojila 1.203 milijarde evra za period 2007-2013. kao instrument pretpristupne pomoći.

Zbog svega, predlogom rezolucije zatražen je momentalni prekid pristupnih pregovora između EU i Srbije. Ovaj predlog rezolucije potpisali su, uz Šoprada, još četvoro članova Nacionalnog fronta u Evropskom parlamentu, Stiv Briua, Dominik Bild, Sofi Montel i Mirej d'Ornano.Šopradovi saradnici ističu da je on samostalni autor još jednog predloga rezolucije, o Srebrenici.

U ovom predlogu rezolucije između ostalog se ističe da je između 1992. i 1993. godine 39 srpskih sela u blizini Srebrenice opustošeno, a da su njihovi stanovnici masakrirani i deportovani.

Naglašava se i da u slučaju Srebrenice ne postoji nikakav zvanični dokaz o planiranju masovnih ekzekucija zbog etničkih razloga, uz pozivanje na istupanje odgovornog za istragu u Srebrenici u februaru 2001. godine Žan-Renea Rijeza pred anketnom komisijom francuske nacionalne skupštine.

Predlogom rezolucije se podseća i da prema haškim kriterijumima nijedan uverljiv dokaz ne optužuje Srbe za genocid u Srebrenici.

"Rat u BiH je bio konflikt u kom su odgovornosti podeljene i optuživati jednu od strana za genocid neće omogućiti čvrsto pomirenje i trajni mir", stoji u predlogu rezolucije.

O prvom predlogu rezolucije u EP se nije ni glasalo, zbog male snage koju podnosioci imaju, dok će se na skupštinskom odboru tek odlučiti da li će na dnevni red doći predlog Šopradove rezolucije o Srebrenici.

( Večernje novosti)