Bio jedan čovek uveren da je najuredniji na svetu i da je kod njega sve uvek na svome mestu.
Jutrom kad bi se probudio najveća mu je muka bila da traži odeću koju je pažljivo pospremio, a uveče ga je mučila pomisao da svaku stvar treba da stavi na svoje mesto, kako ujutro ne bi morao dugo da je traži.
Jedne večeri ipak se odvažio, uzeo papir i olovku i zabeležio gde će staviti koji odevni predmet.
Sledećeg jutra se probudio, uzeo popis i pročitao: Kapa se nalazi tu, pantalone su tamo. Tako je pronašao sve stvari, ali tog trenutka spopala ga je misao: “Dobro, ali gde sam ja?”
Tražio je svuda, ali sebe nigde nije pronašao.
To je pouka mnogima. Znaju gde stavljaju odeću, gde trebaju da idu, kako se drugima treba obraćati, ali sebe lično ne poznaju, sebe nisu svesni. Tako im prolazi život a da nisu svesni gde žive, ko su zapravo oni sami, a ko su drugi. Njima se život jednostavno događa.
Bruno Ferero