SPLIT - Andrija Drašković (51), koji je u ponedeljak uhapšen na aerodromu u Splitu, znao je da je pod istragom Belgijanaca zbog ubistva Albanca u Briselu, ali ne i da je za njim raspisana poternica. Zbog toga je, kako Kurir nezvanično saznaje, poslednji srpski don bio silno iznenađen kad ga je hrvatska policija uhapsila, jer je ranije belgijskim istražnim organima dostavio svoju adresu u Beogradu, na kojoj ga niko nije tražio.
Međutim, u ponedeljak, kad je redovnom avio-linijom planirao da se s Hvara, preko Splita, vrati u Beograd, priveden je.
- Bio je sa ženom i detetom kad su mu službenici na aerodromu rekli da postoji problem i da je za njim izdat nalog za hapšenje. Drašković nije krio iznenađenje, jer je do sada normalno putovao, čak je nekoliko dana ranije ušao u Hrvatsku bez ikakvih problema. Drašković je mirno sproveden na kratko saslušanje, na kojem je negirao da ima ikakve veze sa ubistvom Envera Hadrija 1990. godine - kaže izvor Kurira.
Hrvatski branilac Andrije Draškovića, advokat Vinko Gulišija potvrdio je za Kurir da je beogradski biznismen predložio sudu da uz jemstvo od 50.000 evra bude pušten iz pritvora. Županijski sud u Splitu, međutim, odredio je da jemstvo bude duplo veće, kao i da Draškoviću bude oduzet pasoš do donošenja odluke o izručenju.
- Na odluku suda žalilo se tužilaštvo, pa rešenje još uvek nije pravosnažno. Do pravosnažnosti ne možemo da uplatimo novac za jemstvo - objasnio je Gulišija.
Do konačne odluke suda da li će biti pušten iz ekstradicionog pritvora ili ne Drašković će boraviti u zatvoru u Splitu.
- Zatvor je zatvor, ali je sve korektno i moj klijent nema zamerke na tretman - dodaje on.
Advokat kaže i da je teško reći koliko bi postupak ekstradicije mogao da potraje.
- Sud bi trebalo da odluku o izručenju donese u roku od 45 dana, mada taj period može da bude i znatno kraći - objašnjava advokat.
Božidar Spasić, bivši visoki funkcioner DB, smatra da Andrija Drašković nema nikakve veze sa ubistvom Hadrija i da će uskoro sigurno biti pušten na slobodu.
- Odgovorno tvrdim da Drašković nije imao nikakve veze sa službama državne bezbednosti. On je u to vreme kad je Hadri ubijen bio veoma mlad i bavio se ugostiteljstvom. Pretpostavljam da je Drašković sad uhapšen na osnovu privatne tužbe koju je podnela porodica ubijenog. Moguće je da su oni u tužbi naveli imena potencijalnih počinilaca pa je Drašković priveden na osnovu te prijave - kaže Spasić.
On dodaje da je Hadri bio višestruki agent i da je najverovatnije ubijen u međuemigrantskom obračunu.
- Hadri je bio vođa ekstremističke organizacije koju je „maskirao“ u Pokret za ljudska prava. Do saznanja da iza njegovog ubistva navodno stoji Udba došlo se na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, na osnovu iskaza zaštićenog svedoka. Tad je uhapšen nekadašnji saradnik Službe Veselin Vukotić, koji je u pritvoru proveo dve godine, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza - kaže Spasić.
On dodaje da ni bivši saradnici Službe Darko Ašanin i Andrija Lakonić, čija su se imena dovodila u vezu sa ubistvom, nisu imali nikakve veze sa zločinom. Međutim, ubrzo posle likvidacije Hadrija, u klubu „Nana“ u Beogradu ubijen je Lakonić, a za ubistvo su se sumnjičili Vukotić i Ašanin, koji su kasnije oslobođeni. Ašanin je ubijen 1998. u kafiću na Dedinju.
Lik i delo slab na lepe žene, uvek imao mnogo para
PLEJBOJ, BIZNISMEN, MAFIJAŠ
Drašković pažnju javnosti privlači duže od 20 godina. On je od beogradskog plejboja i vlasnika diskoteka u koje su krajem 80-ih dolazile sve viđene ličnosti, poslovnog čoveka i zavodnika, prošao put do osuđenika za ubistvo.
Porodici Drašković novac nikad nije manjkao, pa je mladi Drašković razvio poslove i izvan granica Srbije. Više od posla zanimale su ga žene. Bio je oženjen Elenom Mijatović, a potom se oženio manekenkom Tamarom Nikšić, s kojom ima ćerku. Mediji su ga povezivali i sa Službom državne bezbednosti, švercom cigareta, ubistvima koja mu nikad nisu stavljena na teret.
Meta
HTELI DA GA UBIJU ZBOG ARKANA
Andrija Drašković bio je na meti članova „zemunskog klana“. Novembra 2004. na auto-putu, iz kola u pokretu je pucano na kolonu vozila u kojoj je Drašković bio. On je ostao nepovređen, ali je poginuo njegov telohranitelj. Na suđenju je rekao da ne tereti Luku Bojovića, Sretka Kalinića i Vladimira Milisavljevića jer ne zna da li su oni zaista tada pucali na njega. Kao motiv napada pominjala se osveta za ubistvo Arkana.
Zločin u restoranu
ROBIJAO ZBOG UBISTVA PLEĆE
Iako je dovođen u vezu s raznim krivičnim delima, Drašković je osuđen samo za ubistvo Surčinca Zvonka Plećića Pleće na devet godina zatvora.
Inače, prema informacijama koje su objavljene u medijima, Drašković je u Srbiji vlasnik tri firme - „Akva vrelo“, „Fan“ i „An fun“.