Petar I Karađorđević: Davali mito da prihvate kralja
Ubistvo kralja i kraljice i politički prevrat sprovela je grupa bivših političara, uglednih poslovnih ljudi i oficira. U prvoj fazi kovanja zavere oni nisu imali jasnu predstavu o tome ko da nasledi ubijenog monarha. Da se na presto dovede neki ruski plemić, ne bi prihvatili austrougarski i engleski dvor, a da vladar bude iz nemačke plemićke loze, nije odgovaralo Rusima i, opet, Englezima.
Predlog da Srbijom vlada crnogorski princ Mirko, sin knjaza Nikole, odbacio je Beč jer im nije odgovaralo približavanje dve srpske države. Englezi su predlagali trećeg sina svoje kraljice Viktorije, a na kraju su se svi složili da to bude Petar I Karađorđević. Da bi se oficiri „lakše složili sa ovom odlukom“, nekima od njih isplaćena je velika suma novca, čiji je darodavac bio Đorđe Vajfert, vlasnik najveće pivare u Srbiji i čitavog niza rudnika.
U godinama posle atentata oficiri koji su učestvovali u prevratu važili su za „državu u državi“ i zbog svoje osionosti vrlo brzo postali su omrznuti u većem delu građanstva. A posebno je nezadovoljstvo izazivao Damjan Popović. Istoričar Vasa Kazimirović piše: „Popović je posle 29. maja 1903. godine postao neka vrsta državnog kancelara. U mnogo slučajeva njegova reč bila je čak starija od vladaočeve... U izveštajima austro-ugarskog poslanstva Popović je označen i kao siva eminencija na dvoru. Isticano je da on ima toliki uticaj da se kralj Petar ne usuđuje ništa da preduzme bez njegovog amina“.
Politički krugovi u Austrougarskoj, koja je ionako bila upućene u sve faze pripreme Majskog prevrata, tvrdili su da ovolika moć Damjana Popovića leži u izjavi koju je Petar dao u Ženevi i koju je Popović čuvao kod sebe kao najveću vrednost. Između ostalog, u tom dokumentu pisalo je:
„Ja, Petar Karađorđević, kunem se svojom čašću da dok na prestolu Srbije budem ja i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da neće biti sudski gonjeni već da će im naprotiv u zemlji biti osigurani najviši položaji.“
Biografija
- Rođen 11. jula 1844. i umro 16. avgusta 1921. godine u Beogradu.
- Petar Karađorđević je bio Karađorđev unuk i treći sin kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je bio prisiljen da abdicira nakon Svetoandrejske skupštine. Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu.
- U Francuskoj je završio čuvenu vojnu Akademiju Sen-Sir. Borio se u francuskoj vojsci u francusko-pruskom ratu. Kao dobrovoljac pod imenom Petar Mrkonjić učestvovao je u Hercegovačkoj buni protiv Osmanskog carstva. Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903, izabran je za kralja Srbije. Kao kralj, zalagao se za ustavno uređenje zemlje i bio je poznat po liberalnoj politici.
- Bio je oženjen crnogorskom princezom Zorkom, kćerkom kneza Nikole Petrovića. Sa njom je imao petoro dece, uključujući i naslednika Aleksandra.
- U balkanskim ratovima bio je vrhovni komandant srpske vojske. Zbog starosti je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. U Prvom svetskom ratu povlačio se sa vojskom preko Albanije. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac (takođe poznat i kao Stari kralj).
- Preveo je knjigu engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila „O slobodi“.
- Sahranjen je na Oplencu.