Autobus koji prevozi predstavnike medija do mesta događaja uglavnom nije skroz popunjen, ali pred finalnu utakmicu na vaterpolo turniru gotovo da nije bilo slobodnog mesta.
Primećujemo kako devojka u majici sa srpskim obeležjima luta pogledom tražeći gde će da sedne, pa joj nudimo mesto na kojem smo držali opremu. Naša zemljakinja u Bakuu je Sanja Jović (22), volonterka iz Beograda, koja radi kao asistent u timu Estonije.
- Prijavila sam se za volontiranje i izabrana sam za sektor olimpijskih komiteta. Želela sam da radim s nekom bivšom sovjetskom republikom i dobila sam Estoniju.
Zašto bivša sovjetska republika?
- Studiram ruski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu i ovo mi je dobra praksa i veliko iskustvo. Bila sam i na ZOI u Sočiju, i to mi je veoma značilo, pošto tamo svi govore ruski.
Koja je razlika između Sočija, Bakua, Beograda?
- Malo više mi se Soči svideo, ali i Baku je prelep. Sve mi se dopada, spoj Istoka i Zapada, azijske i evropske kulture.
Često se srećemo na borilištima kad nastupaju naši sportisti. Kako sve to doživljavaš?
- Postignut je ogroman uspeh i baš sam ponosna. Drago mi je što sam ovde, što mogu da vidim sve to kroz šta oni prolaze i da to osetim s njima, da navijam za njih i delim njihovu sreću i budem deo istorije, jer ovo su prve Evropske igre.
Čestitaju li Estonci kad naši sportisti uzmu medalju?
- Naravno! Pogotovo za vaterpolo, to im se baš dopalo i bili su mnogo srećni što smo mi osvojili zlato.
Volonterka Sanja Jović: Estonci mi čestitaju svaku srpsku medalju
Objavljeno
26.06.2015. 2:51h
→ 01.08.2017. 0:00h
Savetnik u nacionalnom timu Estonije, želela je da radi s nekom državom iz bivšeg Sovjetskog Saveza