BEOGRAD - Srpski narod je Vidovdan vezao sa jedne strane za kneza Lazara i Kosovski boj, a sa druge, za svetog Vida, hristijanizovano božanstvo starih Slovena.
Njegovo ime nije slučajno; po paganskom verovanju Vid je svevideći i vlada očima, pa se smatra da njegov dan leči oči.
"'Obavljani su određeni običaji posvećeni tom zamišljenom svetitelju obično zbog izlečenja od bolesti očiju'', kaže Muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu Vesna Marjanović.
Evo i šta se valja, a šta ne:
1. Na Homoljskim planinama se verovalo da godina može da omane ako na Vidovdan nema oblaka.
2. Uoči Vidovdana devojke beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika. U okolini Vlasenice tu vidovčicu su stavljali u isti sud sa malo soli, hleba i detelinom sa četiri lista, pa su pred spavanje prekrivale lonac uz bajanje: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”
3. Valja započeti ručne radove: u nekim krajevima u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini iznosi se svo tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokažalo da je određeno domaćinstvo imućno.
4. Ima sredina poput Mačve gde su na taj dan velike zadušnice. Izlazi se do podne na groblje i donosi hrana, a riba obavezno.
5. Na Vidovdan se ne radi ni u polju ni u vinogradu jer se veruje da će usevi propasti.
6. Valja se da se proba zrelo voće.