Rusija, naime, smatra da SB ima zadatak da postigne dogovor o tekstu koji bi doneo istinsku korist celom regionu, pa je predlog Moskve usredsređen na pitanja koja predstavljaju osnovu za saradnju i mirnu koegzistenciju država regiona, a ne na pitanja koja jačaju tenzije.
Ideja Rusije je da SB još jednom potvrdi podršku Dejtonskom sporazumu i da se najoštrije osude svi zločini počinjeni tokom svih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
S druge strane, Srbija će se najverovatnije već danas, još jednom, drugim pismom u poslednjih desetak dana, obratiti članicama SB kako bi ukazala na pogubnost i štetnost britanske rezolucije o Srebrenici, koja neće doneti ništa dobro ni našoj zemlji ni celom regionu.
Beograd će obavestiti članice SB da je i novi predlog rezolucije Velike Britanije neprihvatljiv za Srbiju, jer su u tekstu napravljene samo kozmetičke izmene i praktično samo smanjen broj upotrebe reči "genocid".
U pismu Srbije biće navedeno da britanski nacrt rezolucije baca stigmu na ceo srpski narod i da bi bilo pogubno da se ovakvim jednim potezom Srbi istorijski označe kao genocidna nacija.
Takođe, Beograd je u stalnim diplomatskim kontaktima pre svega sa dve stalne članice SB - Rusijom i Kinom, na čiju pomoć računa u ovoj važnoj političkoj, ali i istorijskoj bici na Ist Riveru, navodi ovaj list. Kontakti su ostvareni i sa nestalnim članicama SB Venecuelom, Španijom, Nigerijom, Čileom i Angolom, koje bi mogle da glasaju protiv britanske rezolucije ukoliko se nađe na dnevnom redu sednice 7. jula.
Gotovo je izvesno da će britansku inicijativu podržati još dve stalne članice, SAD i Francuska, a London se uzda i da će predstavnici Čada, Jordana, Litvanije, Malezije i Novog Zelanda u Savetu bezbednosti podići ruku za usvajanje dokumenta.
Tako je trenutni odnos snaga u SB 8:7 za britansku inicijativu, što znači da bi rezolucija Londona prošla sa tesnom većinom. Za usvajanje dokumenata u SB potrebno je da glasa osam od 15 članica SB, pod uslovom da nijedna od stalnih ne uloži veto.