Kina - najveći svetski investitor do 2020.

Shutterstock
Iznos kineske aktive u inostranstvu iznosi 6,4 biliona (hiljada milijardi) i očekuje se da će se utrostručiti u narednih pet godina. Sve veći udeo imaće direktne kineske investicije u razvijene zapadne zemlje

Kina će postati najveći prekogranični investitor na svetu do kraja ove decenije sa utrostručenim iznosom aktive u inostranstvu od sadašnjih 6,4 biliona (hiljada milijardi) dolara na gotovo 20 biliona dolara do 2020. godine, pokazuju poslednja istraživanja. Iako će veći deo ukupnog iznosa biti u formi deviznih rezervi i portfolio investicija, sve veći udeo imaće direktne kineske investicije u razvijene zapadne zemlje, pokazuje zajednički izveštaj firme za ekonomska istraživanja “Rodijum grup” (Rhodium Group) i Instituta Merkator za kineske studije, sa sedištem u Berlinu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva drugih zemalja, kineske direktne investicije u inostranstvu (OFDI) na globalnom nivou, koje uključuju korporativna spajanja, akvizicije i startapove, porašće sa 744 milijardi dolara na čak dva biliona do 2020. godine.

Procene iz izveštaja su dragocene jer se uglavnom smatra da su zvanični podaci o direktnim investicijama u inostranstvu, kako kineski tako i zemalja u koje ona ulaže, nedovoljno kvalitetni i ne daju preciznu sliku realnih investicionih tokova.

Pre nepune decenije kineske direktne investicije u inostranstvu gotovo da nisu postojale, a sad dostižu više od 100 milijardi dolara godišnje, čime je ova zemlja zabeležila vrtoglavi skok među tri vodeća izvoznika direktnih investicija na globalnom nivou.

Posebno je Evropa širokih ruku dočekala darežljivost Kine, naročito po izbijanju svetske ekonomske krize i traljavog ekonomskog rasta u evrozoni.

Međutim, u izveštaju se upozorava da rastuće kineske investicije zahtevaju promenu odnosa tržišta na koja stižu ulaganja, kao i političara tih zemalja kako bi u potpunosti iskoristili novonastale mogućnosti i ograničili rizike.

“Karakteristike kao što su veličina, rast i komplementarnost kineske privrede otvaraju jedinstvene mogućnosti za Evropu”, navode autori izveštaja. “Istovremeno, posebne okolnosti koje proističu iz prirode kineskog političkog i ekonomskog sistema, na primer, subvencije, kineski autoritarni politički sistem i nedovoljna otvorenost (prema direktnim stranim investicijama) otvaraju prostor za zabrinutost od nastajanja specifičnih izazova.”

Dok su u početku kineske investicije bile usmerene uglavnom na aktivu u sektorima energije i prirodnih resursa u zemljama u razvoju, investitori se sad sve više okreću ka SAD i Evropi u potrazi za novim mogućnostima za ulaganja.

U periodu između 2000. i 2014. godine, kineske kompanije su potrošile 46 milijardi evra na 1.047 direktnih ulaganja u 28 zemalja Evropske unije, s tim što je većina transakcija obavljena po izbijanju svetske finansijske krize 2008-2009.

Britanija je daleko ispred svih ostalih zemalja po broju direktnih investicija iz Kine, čiji je kumulativni iznos dostigao 12,2 milijarde dolara u tom periodu. Nemačka je na drugom mestu sa 6,9 milijardi evra, a Francuska na trećem sa 5,9 milijardi evra.

Nakon pada na šest milijardi evra 2013. godine sa više od sedam milijardi evra 2011. i 2012, kineske investicije u Evropi ponovo su zabeležile značajan rast 2014, sa rekordnim iznosom na godišnjem nivou od 14 milijardi evra. Evropska energetika, automobilska, prehrambena industrija i nekretnine privukli su najviše kineskog novca.

Uprkos skorašnjem naglom porastu i predviđanjima da će kineska spoljna ulaganja i dalje imati brz tempo rasta, ova zemlja još nastoji da nadoknadi nekadašnju neaktivnost.

“Kina je toliko jedinstvena i važna zbog toga što je već vodeći globalni investitor i ima potencijal da postane najvažniji izvor direktnih stranih investicija u svetu tokom naredne decenije”, navodi se u izveštaju.

Iako Kina ima najveću trgovinu robom u svetu, njen udeo u prekograničnoj aktivi i pasivi na globalnom nivou jedva je dostigao 3,4 odsto do 2011. godine.

Danas njene direktne investicije u inostranstvu dostižu samo sedam odsto BDP, u poređenju sa 38 odsto u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, 20 odsto Japana i 47 odsto Nemačke.

Ono što bi moglo da ograniči rast kineskih investicija u inostranstvu su poteškoće s kojima se strane kompanije suočavaju pri nastojanju da ulažu u Kini.

“U pogledu formalnih ograničenja za direktna strana ulaganja, Kina se smatra jednom od najmanje otvorenih zemalja među privredama G20”, navode autori izveštaja. “Pored toga, postoji neformalna diskriminacija stranih kompanija širokih razmera.”

Još jedan problem je u tome što kineske kompanije uživaju čitav niz povlastica koje država obezbeđuje, uključujući jeftin kapital i podršku kineske vlade kad investiraju u inostranstvu.

Nasuprot tome, evropskim kompanijama je zakonom zabranjeno da primaju “državnu pomoć” kad pokušavaju da kupe aktivu u Evropi.

Kako se ograničenje za primanje “državne pomoći” odnosi samo na evropske kompanije, mnogi kineski investitori su u mogućnosti da daju bolju ponudu od privatnih evropskih kompanija u nadmetanju za aktivu u Evropi zahvaljujući pomoći Pekinga.

Jamil Anderlini - Peking