KOLAPS: Grčka pred najvećim bankrotom u istoriji sveta

Grci sada kreditorima duguju 323 milijarde evra - najviše što je jedna zemlja ikada dugovala

NJUJORK - Grčka vlada juče je zvanično saopštila da nema novca da isplati dospelu ratu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u iznosu od 1,6 milijardi evra, što znači da njen ukupan dug kreditorima iznosi rekordne 323 milijarde evra.

Ukoliko se hitno nešto ne promeni ona bi mogla da doživi najveći bankrot jedne države u istoriji sveta. Istovremeno, dramatična situacija u vezi s tom zemljom, u kojoj su od ponedeljka zatvorene banke i u kojoj je narod počeo da prazni rafove u prodavnicama, uznemirava čitavu Evropu.

Gori i od Argentine

Američki CNN podsetio je da je tehnički bankrot Grčke iz 2012. zasenio ekonomski sunovrat Argentine iz 2001, kad je ta latinoamerička država bankrotirala po osnovu duga od 95 milijardi dolara. Iako postoje određene sličnosti između dve zemlje, potencijalni bankrot Grčke mogao imati daleko teže posledice. Međutim, naglašeno je da zvanična Atina zbog neisplaćene rate duga MMF neće odmah završiti u bankrotu, jer ta institucija obično daje rok od mesec dana nakon propuštene uplate. Ipak, međunarodna tržišta verovatno će već od danas gledati na Grčku kao da je doživela potpuni ekonomski krah. Ključna razlika između situacije u Grčkoj i Argentini je u tome što je dug prve četiri puta veći od tereta duga druge, a grčka privreda je tek polovina obima privrede Argentine.

Inače, Grčka je juče zatražila dvogodišnje produženje programa međunarodne pomoći i korišćenje sredstava iz Evropskog stabilizacionog mehanizma kako bi pokrila svoje finansijske potrebe. Istovremeno, iz kabineta grčkog premijera Aleksisa Ciprasa saopšteno je da ta zemlja ostaje za pregovaračkim stolom uprkos referendumu koji će se održati 5. jula, na kom će se građani izjašnjavati o tome da li su za prihvatanje ponude međunarodnih kreditora.

Preuzeće model Kosova

Inače, teoretski izlazak Grčke iz krize mogao bi da se dogodi i ako ona preuzme model jednostrane evroizacije karakteristične za Crnu Goru i Kosovo, koji ne pripadaju evrozoni. Kosovski ekspert Kujtim Dobruna rekao je da je taj sistem doneo visoku stabilnost cena i minimalizovao rizik kursnih razlika.