PREDRAG DANILOVIĆ ZA KURIR: Srbiji je potreban Partizan, ne dozvolimo da se ugasi

Klub mora da se resetuje, da krene iz minusa. Imamo zadatak da ga spasemo i zato želimo normalizaciju odnosa s državom

Predsednik KK Partizan Predrag Danilović je, čak i kad su crno-beli plasmanom na fajnal-for u Parizu ostvarili ogroman uspeh, bio svestan da "ničija ne gori do zore".

Došao je trenutak kad je Partizanu neophodan reset da bi nekadašnji šampion Evrope uopšte nastavio da postoji, kaže Saša u ekskluzivnom intervjuu za Kurir. Tvrdi da je zarad toga spreman da normalizuje odnose sa vlašću i pruži ruku pomirenja.

Kakav je život Partizana danas?
- Klub trenutno živi na aparatima. Vodim Partizan 15 godina, napravili smo velike rezultate i možda je vreme da se resetujemo silom prilika, pa da krenemo iz minusa. Navijači su uvek imali razumevanja kad je klub kretao s mladim igračima, zvali su ih Partizanove bebe. To je stvarnost, moramo da spasemo i održimo klub. Niko od nas ne treba da se nada bogzna kakvim rezultatima - kaže Danilović.

Koji su mehanizmi preživljavanja u ovim vremenima?
- Veliki je problem nedostatak talentovanih mladih igrača u Srbiji. Imamo nekoliko mladih košarkaša i smatram da narednih godina treba da stvorimo mlad tim, da se smanji budžet, da novac iskoristimo za isplaćivanje dugova. Takođe, želimo da radna zajednica, stručni štab i ekipa imaju redovne plate.

Imate li plan za oporavak?
- Imamo, treba da vidimo hoćemo li ga realizovati. A mislim da je izvodljiv.

Više nema razgovora s predstavnicima vlasti, a jasno je da je tako nešto neophodno.
- Odavno smo prekinuli razgovore, i to zbog raznih stvari, u koje ne bih ulazio. Povlačili smo neke poteze koji nisu popularni, ali smatram da će vlast da prepozna našu volju da pokušamo da zajednički spasemo nešto što ima dugu istoriju.

Pomoć vam je potrebnija nego ikad.
- Partizan je, kao i Zvezda, državni klub i bitan je za ovaj grad i zemlju. Bez državne pomoći i normalne komunikacije Partizan ne može da opstane. Nadam se da će u narednom periodu vlast prepoznati dobru volju Partizana da uspostavimo normalne odnose.

Da li je ovo neka vrsta poziva i pružanje ruke?
- Jeste. Uvek su nam bili potrebni, kao i mi njima. Da se ne lažemo.

Dakle, polazite iz minusa, a šta će vas zadovoljiti?
- Da KK Partizan preživi narednih godinu, dve, da ne ulazimo sad u UPPR i slične priče, nego da bude ono što je bio i 1945, kad je osnovan. Dosta ljudi misli da treba da povučemo potez poput Zvezde, ali sam je protiv toga.

Šta biste doživeli kao neuspeh u tom projektu?
- Ako ne uspemo da stabilizujemo klub finansijski. To je moj posao. Dule i ja smo se dogovorili da svako radi svoj deo, on sportski, a uprava sa mnom na čelu ovaj drugi. I da svako odgovara za svoje. To je veoma bitna stvar. To dosad nije u potpunosti bilo tako.

Da li ste mogli ranije da povučete ovaj potez, a ne da čekate da se poklopi s rezultatskim neuspehom?
- Iskreno, mislim da je ovo trebalo da uradimo pre godinu-dve i tu je moja odgovornost. Ali uvek ti dolazi važna utakmica, pa sledeća i onda smo i prolongirali odluku.

Da li ste posle fajnal-fora u Parizu razmišljali da može da dođe do ovakve situacije u klubu?
- Jesam, uvek sam pričao da ničija nije gorela do zore. Mi smo u četiri olimpijska ciklusa ostvarivali sjajne rezultate, što isto nije normalno. Novcem od prodaje igrača smo pokrivali dugove, a desilo se da dve godine nismo uspeli da prodamo nijednog, i tu smo ušli u problem. Ne verujem da postoji klub u Evropi koji nije dužan sedam-osam miliona evra.

Koliko Partizan trenutno duguje?
- Četiri i po miliona evra. Za bivše igrače i stručni štab oko milion i osam stotina hiljada, porez nije mnogo, jer smo platili 18 rata. Zahvaljujem ljudima iz poreske uprave što imaju razumevanja.

Računate li na pomoć bivših košarkaša, sportista Partizana?
- Veoma sam zahvalan igračima Partizana koji nisu tužili klub. Sva ta dugovanja su evidentirana i pokušavamo da ih vraćamo pomalo. Neki ljudi nemaju razumevanja i ne mogu da ih krivim, jer su taj novac zaradili. Možda to meni nije pravo. Ali Partizan ne treba da živi od pomoći igrača ili navijačkih grupa, iako zbog toga imaju moje veliko poštovanje. To može da bude dodatni prihod, ali klub mora da stane na stabilne noge. Možda će doći neki čovek koji može da obezbedi novac. Biće dobrodošao, imaće svu moju pomoć. Ili je neće imati, ako misli da ja ne treba da budem tu.

Osećate li pritisak da posle ove sezone podnesete ostavku?
- Osećam ga svih ovih godina, mnogi bi hteli da vide leđa i meni i Duletu. Posle 13 godina uspeha mislim da smo zaslužili dve godine kredita da nešto pokušamo. Pa, ako ne uspemo, najmanji je problem da kažemo: "Gospodo, mi se povlačimo." Takođe, smatram da bi možda bilo pametno i lukavo da se povučem, ali ne bi bilo ljudski da to uradimo u ovom trenutku, kad brod tone. Pritom, nemam ništa protiv, ako neko smatra da bi to bolje radio, da mu prepustim posao. Napustio sam nešto što najviše volim, košarku, za 10 minuta. Sad vi procenite koliko bi mi u tom slučaju bilo potrebno da se povučem.

Da li ste razmišljali o povlačenju iz kluba ukoliko ne pojavi niko sa spasonosnim rešenjem?
- Apsolutno ne. Ne želim da priznajem bilo kakve priče "povucite se, doći će neko drugi". Ne, neka prvo dođe neko i ubedi našu radnu zajednicu, ljude koji su ovde više od 30 godina, da je bolji. Nemam potrebu da imam funkciju i titulu.

Čini se da biste bili srećniji da se stavite u službu kluba, a da je neko drugi predsednik.
- Kako da ne! To bi mi olakšalo. Bio bih lud da odbijem nekog ko može da pomogne. Pa, nisam ja osnovao Partizan. Bio sam i sad sam u funkciji Partizana.

Plašite li se da sukob Evrolige i ULEB može da nanese nenadoknadive štete našoj košarci?
- Naravno da se plašim. Ne samo za košarku već za Srbiju, državu. Moja deca su rođena ovde, nemaju drugi pasoš. Ja živim ovde. Oduvek sam govorio da onako kako te smatraju u Evropi kao državu, tako te smatraju i u sportu, kulturi...

Sa izuzecima kao što je Đoković.
- Da, kao on, košarkašice ili kao ovi mladi fudbaleri koji su čisti, prečisti uradili što su uradili. Svako normalan trebalo bi da bude srećan i ne treba da im uzimamo to, jer smo skloni da se kitimo i hranimo njihovim uspehom. Oni su šampioni sveta ni iz čega. Treba im spomenik napraviti. Samo da se paze menadžera i ambicija roditelja. Da ih niko ne koristi za jednodnevne kampanje.

Uskoro vas očekuje obeležavanje 20 godina od titule evropskog šampiona u Atini.
- To je, prema mom mišljenju, bilo nešto najspontanije, i to će vam svi reći. Smatram da je mnogo lepa stvar što je Saveza to organizovao. Vidim da će to biti veliki spektakl, čudo sa 3D projekcijom. Ljudi bi trebalo to da vide. Svi smo mi matoriji za 20 godina. Mnogim ljudima smo priuštili nekoliko dana zadovoljstva, dostojanstva i ponosa. Biće mnogo lepo i ovim putem pozivam sve koji budu iole zainteresovani da vide spektakl. Nadam se da ćemo svi doći.

Obeležava se evropska medalja, ali svi su mišljenja da je to u neku ruku najveći uspeh.
- Nije u pitanju medalja, uzimali smo mi i važnija takmičenja, ali zbog situacije sa embargom u Jugoslaviji i mnogih ružnih stvari, sve to dobija na težini. Ovaj uspeh "orlića" me je podsetio na sve to.

Imaćete priliku da preko celog skupštinskog zdanja vidite zakucavanje preko Sabonisa.
- Gledam ga svakog dana da ne bih zaboravio ko sam (smeh). Imam troje dece koji polako otkrivaju ko im je bio otac, pa im je to lep podsetnik.