MARINA MALJKOVIĆ U KURIRU: Usrećiti narod veća je nagrada od medalje!

Kod ljudi na dočeku primetila sam istinsku radost i iskrenu sreću. To je najveća dobit, definitivno, kaže trener srpskih košarkašica

Ako je neko odavao utisak da veruje u osvajanje medalje, i to ove najsjajnije, onda je to Marina Maljković. Selektor ženske košarkaške reprezentacije, istina, to nijednom nije javno izgovorila, ali je njen stav na Evropskom prvenstvu, odnos prema treninzima i utakmicama bio toliko samouveren da su verovatno čak i protivnici pomislili: „Pa mi nemamo šta da radimo protiv Srbije“.
- E sad se treba setiti početaka, igranja u kvalifikacijama, poraza od raznih selekcija, odbijanja velikih da igraju prijateljske utakmice... - počela je razgovor Marina Maljković prilikom posete Kuriru jutro posle veličanstvenog dočeka zlatnih košarkašica ispred Skupštine grada Beograda, i nastavila:

Neprospavane noći

- Radilo se nenormalno protekle četiri godine, mnogo je neprospavanih noći prošlo u razmišljanju kako da se selektira idealan tim. Mnogo je teško pronaći dobitnu kombinaciju, nije nimalo lako uklopiti 12 glava, i još ženskih, ali trud se isplatio. Vredelo je požrtvovanje, ne samo moje već požrtvovanje čitave selekcije.

Upravo pomenuti doček, a ne zlatna medalja, bio je Marini potvrda da je reprezentacija Srbije zaista uradila nešto veliko. Na pitanje da li je svesna da je zajedno sa 12 devojaka u timu učinila da naš narod bar na dan ili dva živi bolje i srećnije, zasuzile su joj oči:
- To je najveća dobit, ubedljivo. Ne samo ispred Skupštine već i putem kojim se kretao naš otvoreni autobus primetila sam iskrenu sreću i istinsku radost kod ljudi koji su nas pozdravljali. Kad bakica kraj puta viče: „Bravo, super ste igrale“, to nije slučajno. Ona nije slučajni prolaznik, ona je namenski došla da nas pozdravi. Takvih slučajeva je bilo još na hiljade. Za mene je velika nagrada što smo uspele u velikoj količini svakodnevne negative da bar malo ljudima izmamimo osmeh i donesemo im bar malo sreće.

Rival slavio srebro

I koliko god su devojke na terenu i van njega širile pozitivnu energiju i pravile sjajnu atmosferu, Marina Maljković nije menjala izraz lica. Naprotiv, vazda ozbiljna, sa dobro odmerenim izjavama, dočekivala je i ispraćala rivale.
- Nisam osoba koja voli da ističe ambicije, ističem samo da treba da budemo najbolji. Zato smo valjda i došli u situaciju da gledamo jednu moćnu Francusku kako slavi srebro. Francuskinje su, bukvalno, slavile poraz u finalu, svesne da smo zasluženo pobedile. Srbija možda nije bolji tim od te Francuske, niti Španije ili Turske, ali definitivno smo imali nešto što ostali nisu imali. Vreme će pokazati šta je to.

I još nešto Maljkovićevu čini jedinstvenom. Paralele radi, fudbalska reprezentacija je izgubila u Danskoj sa 2:0, a selektor Radovan Ćurčić je hvalio igrače i javno govorio kako nema čega da se stidi. S druge strane, Marina nije bila zadovoljna ni kad su košarkašice pobeđivale sa 20 razlike.

Zaslužile veličanstven doček... Košarkašice Srbije

Ima i Božinog pečata
OTAC EMOTIVNO REAGOVAO

Marina Maljković ne voli mnogo da priča o ocu, iskusnom košarkaškom treneru Božidaru Maljkoviću. Ipak, neizbežno je bilo makar pitanje kako je reagovao Boža?
- Emotivno. Čuli smo se nedugo posle finalne utakmice i, naravno, emotivno je reagovao.

TAGOVI