PEHAR ISUSA HRISTA: Sveti gral daje večni život

Potraga za čudotvornim peharom iz kojeg je pio Isus traje duže od milenijuma. Dok jedni tvrde da su ga pronašli, drugi misle da znaju gde se ovaj putir nalazi

Pronađen Sveti gral, glasila je vest koja je pre nedelju dana obišla svet. Naravno, nije stvarni Indijana Džouns otkrio pehar iz kojeg je pio Isus Hrist, već je britanska policija pronašla ukradeni pehar iz Nanteosa, za koji neki ljudi zaista veruju da je najvažnija hrišćanska relikvija. Naravno, pehar iz Nanteosa je samo jedan od mnogo predmeta, pa čak i ljudi koji se poistovećuju sa Svetim gralom.

Dok jedni veruju da je posuda iz koje je Isus pio na tajnoj večeri putir iz Hokstouna, drugi smatraju da je to Santo kaliz, koji se čuva u Valensiji, treći misle da je njegova lokacija i dalje tajna. Naravno, ima i onih koji veruju da Sveti gral uopšte nije predmet, već termin kojim su rani hrišćani nazivali Mariju Magdalenu, prema njihovom mišljenju, Isusovu ženu.

Spas u tamnici

Prema zapadnoevropskim legendama, pehar koji je Isus koristio tokom tajne večere, poslednjeg obroka koji je podelio sa učenicima pred hapšenje i smrt, primio je čudotvorna svojstva. Taj pehar je koristio i Josif Arimatrejski kad je skinuo Isusovo telo i pripremio ga za sahranu, a u posudu je stavio njegovu krv.

Kako legenda kaže, kad je uhapšen zbog veza sa Isusom, Josif je kod sebe imao samo taj pehar. Tokom godina provedenih u tamnici nije dobijao ni vodu ni hranu, a u životu ga je održavao upravo pehar u kojem je bila Isusova krv. Kad je oslobođen, to što je živ smatrano je čudom, pa je Josif odmah stekao veliki broj pratilaca. Prema legendama koje se povezuju s mitom o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola, Josif je sa Svetim gralom otišao u Britaniju i tamo ga sakrio. Koliko je ova priča bila popularna u srednjovekovnoj Britaniji najbolje ilustruje to što su čak i mnogi kraljevi tvrdili da vode poreklo upravo od Josifa, a ne od Angla, Saksonaca ili Normana.

U posedu templara

Ovaj mit dostigao je vrhunac u 12. i 13. veku i Evropa i Bliski istok bili su prepuni vitezova avanturista koji su tragali za Svetim gralom, verujući da ova relikvija ima neverovatne moći i da samo najčistiji i najhrabriji među njima mogu da ga otkriju i ispijanjem iz njega dobiju večni život.

Mnoge legende govore da je upravo u to vreme Sveti gral otkrio red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatijih po imenu templari, ali ne u Britaniji već u Svetoj zemlji. Tvrdi se da je upravo Sveti gral, uz zavetni kovčeg, bio relikvija koja je ovom redu nastalom 1119. u Jerusalimu omogućila da postane najmoćnije društvo tadašnje Evrope. Ona je, navodno, izazvala i zavist evropskih vladara, pa je francuski kralj Filip IV Lepi u petak 13. oktobra 1307. zabranio rad društva, a članove uhapsio i ubio. Međutim, kažu legende, to mu nije omogućilo da dođe do grala, već su templari najvažniju hrišćansku relikviju stavili na brod i odneli u tada još nepoznatu Ameriku.

Marija Magdalena

Ipak, kako je termin Sveti gral prilično neobjašnjiv, a sama reč nema nikakvo značenje van samog mita, ima i onih koji smatraju da uopšte nije reč o posudi ili peharu.
- Sveti gral nosi barem dvostruko značenje. S jedne strane, to je bila Isusova loza, zajedno s njegovim potomcima - „Sang Ral“, „Real“ ili kraljevska krv, čiji su čuvari bili templari, koje je stvorio Sionski priorat. Istovremeno, Sveti gral bio je, doslovno, posuda koja je sadržala Isusovu krv. U prenesenom značenju, to je bila utroba Marije Magdalene i, šire, sama Marija Magdalena - piše u knjizi „Sveta krv, Sveti gral“ Majkla Bajdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna.

Ova ideja inspirisala je i Dena Brauna da napiše jednu od najprodavanijih knjiga „Da Vinčijev kod“, po kojoj je zatim snimljen i hit film. Zahvaljujući tome, većina ljudi na svetu sada veruje upravo u ovu teoriju.

MESTA ZA KOJA SE VERUJE DA JE TU SAKRIVEN SVETI GRAL

1. OUK AJLEND, KANADA

„Jamu novca“ otkrila je grupa dečaka koja se igrala u njenoj blizini 1795. godine i od tada je šestoro ljudi poginulo pokušavajući da stigne do blaga koje se u njoj navodno nalazi. Kako legenda kaže, u nju su vitezovi templari sredinom 14. veka (pre Kolumbovog otkrića Amerike) sakrili najveće blago koje su imali - Sveti gral (prema pojedinim tvrdnjama i zavetni kovčeg). Ko god je pokušao da uđe dublje u jamu, stradao je, pa su istraživanja zaustavljena odavno. Inače, jedan od članova ekspedicije koja je ovde 1909. tražila Sveti gral bio je i Frenklin Ruzvelt, kasnije američki predsednik.

2. KAPELA SVETOG MATEJE, ŠKOTSKA

Prema legendama koje je čak spominjao i Den Braun u „Da Vinčijevom kodu“ tvrdi se da se Sveti gral nalazi na brdu Roslin, u Kapeli Svetog Mateje u Škotskoj. Tvrdi se da je osnivač te kapele (napravljene 1456) Vilijam Sinkler, vitez i plemić, u stvari bio potomak vitezova templara i da je Sveti gral sakrio negde u grobnicama ispod nje. Kao dokaz toga navode se crteži kukuruza, koji nije postojao u Evropi u tom periodu. Kapela je i dalje u posedu porodice Sinkler i oni odbijaju da dozvole bilo kakva istraživanja.

3. HRAM NA STENI, IZRAEL

Mnogi istraživači veruju da se Sveti gral, u ovoj verziji samo posuda u kojoj je skupljena Isusova krv, nalazi negde ispod Hrama na steni u Jerusalimu. Ovo je inače mesto na kojem je, prema verovanju hrišćana, razapet Isus Hrist, dok Jevreji veruju da je tu Avram zamalo ubio svog sina Isaka kao žrtvu Jahveu, a muslimani misle da je sa te stene prorok Muhamed na konju otišao na nebo. Mesto Isusove grobnice nije poznato, ali mnogi veruju da se nalazi upravo na ovoj steni i da je, samim tim, tu i Sveti gral.

4. JERUSALIM, IZRAEL

Pojedini istraživači veruju da vitezovi templari nikad u Jerusalimu nisu otkrili Sveti gral ili zavetni kovčeg, jer je kanalizacioni sistem ovog grada toliko komplikovan da pruža najbolju moguću zaštitu za takve relikvije. Navodno, zavetni kovčeg je u tim kanalizacionim sistemima sakriven još 586. godine stare ere, kada je Navukodonosor osvojio ovaj grad. Isusovi apostoli su znali gde se nalazi zavetni kovčeg i nedugo posle Isusove smrti kraj njega su sakrili i Sveti gral.

5. FORT NOKS, SAD

Američki trezor Fort Noks sigurno je najbezbednije mesto na svetu, a to najbolje pokazuje to što nije otvoren čak ni za predsednika SAD. Taj nivo obezbeđenja i broj aktivnih trupa koje svakodnevno obilaze ovaj ogromni trezor doveo je do mnogih teorija zavere. Jedna od njih glasi da se u njemu ne čuvaju samo zlato i novac, već da se, u posebnoj sobi, specijalno zaštićeni, nalaze Sveti gral i zavetni kovčeg, kao i snimci Nojeve barke, ali i krst na kojem je razapet.

ZA OVE PEHARE SE MISLI DA SU GRAL

1. Putir iz Hokstouna

Pojedini ljudi veruju da je ovaj putir iz Engleske gral kojim je skupljena Isusova krv dok je umirao na krstu. Tomas Rajt, istoričar i pisac iz 19. veka, tvrdio je da je Sveti gral došao u posed porodice Perevel u srednjem veku, a kako je njegova majka iz te porodice, završio je kod njega. On je pehar sakrio i u svojim pesmama je ostavio tragove o njegovoj lokaciji. Nekih sto godina kasnije pronašao ga je lokalni stanovnik Grejem Filips u parku u Hokstounu pošto je otkrio krila anđela koja se spominju u pesmama. Mala posuda jajastog oblika napravljena od zelenog alabastera navodno zaista potiče iz prvog veka. Istraživači Britanskog muzeja tvrde da je reč samo o rimskoj posudi za čuvanje mirisa.--

2. Pehar iz Nanteosa

Mnogi veruju da je pehar iz Nanteosa zapravo Sveti gral. Oni misle da je to posuda napravljena od drveta s krsta na kojem je Isus razapet i u kojem je bila skupljena njegova krv prilikom pripreme za sahranu. Prema legendama, Josif Arimatrejski ga je napravio, a zatim preneo u Englesku oko 37. godine naše ere. Kasnije su o njemu brinuli sveštenici benediktinci, i to do 1539, kada je Henri Osmi ukinuo njihove manastire, pa su sa ovom relikvijom prešli u Nanteos u Velsu. Pehar je zatim prelazio s generacije na generaciju, a u 19. veku postao je poznat kao čudotvorna relikvija koja leči bolesne. Istoričari koji su pregledali pehar kažu da je reč samo o marketingu porodice Pauel kako bi privukli goste u Nanteos.

3. Santo kaliz

Tamocrveni putir od ahata koji se čuva u katedrali u Valensiji mnogi smatraju Svetim gralom. Prema legendama, ovu posudu Isus je koristio na tajnoj večeri, a u 12. veku španski krstaši doneli su je na Pirinejsko poluostrvo i na kraju je završila u Valensiji, u Katedrali Santa Marije. Prvo poistovećivanje ovog putira sa onim koji je koristio Isus zabeleženo je još 1134. godine. U popisu inventara piše da je to posuda „u kojoj je Hrist naš Gospod osveštao svoju krv“. Istoričari kažu da je deo pehara palestinskog ili egipatskog porekla i da je napravljen između četvrtog veka stare i prvog veka nove ere. Papa Jovan Pavle Drugi i papa Benedikt XVI koristili su je tokom određenih misa, i to je dalo neki kredibilitet onima koji veruju da je reč o Svetom gralu.

4. Putir Donje Urake

Prema mišljenju pojedinih istraživača, putir Donje Urake je zapravo posuda koju je Isus koristio na tajnoj večeri, a pripadao je Uraki iz Zamore, članici španske vladarske porodice. Prema legendama, putir su na Pirinejsko poluostrvo doneli muslimanski putnici i dat je emiru španske obale. On ga je dalje poklonio španskom kralju kako bi uspostavio mir s njim, a ovaj ga je dao svojoj ćerki. Prema datiranju ugljenikom, putir je nastao između 200. godine stare i 100. godine nove ere i pojedini istraživači tvrde da je to jedini pehar koji bi zaista mogao da bude Sveti gral. Do pojave knjige „Kraljevi grala“ 2014. putir je bio izložen, ali je navala postala prevelika, pa su u Bazilici San Isidoro u Leonu rešili da je sklone od znatiželjnih.