BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u nedelju da je britanski predlog rezolucije o Srebrenici, o kome bi Savet bezbednosti UN trebalo da raspravlja 7. jula, dokument koji ne doprinosi pomirenju u regionu već produbljuje razlike i budi teške emocije.
"Ukoliko rezolucija bude izglasana pred Savetom bezbednosti, a Rusija ne stavi veto, Republika Srpska će znati da ima samo Srbiju, a naša zemlja da u teškim trenucima može da se osloni samo na sebe", rekao je premijer.
Vučić je istakao da Srbija ne može znati kako će se završiti konsultacije između Velike Britanije i Rusije o tekstu rezolucije kao i da ne veruje u mogućnost da tekst tog dokumenta bude tako izmenjen da postane prihvatljiv za Srbiju.
"Ako rezolucija ne bude izglasana, dobro je, a ako bude izglasana, dobro je, jer ćemo znati da Republika Srpska uvek i jedino može da se osloni na Srbiju i što ćemo i mi znati da i mi imamo mnogo prijatelja, ali da u teškim situacijama možemo da računamo samo na sebe, na svoj narod i ni na koga više. U slučaju da bude izglasana, da ne bude ruskog veta, znaćemo da moramo da radimo još više, još napornije da bismo bili snažniji, jači i da bismo mogli da štitimo svoje interese u budućnosti", rekao je premijer.
Prema njegovim rečima, Srbija će štititi svoje interese iako je mala zemlja, koja je nedovoljno jaka da se suprotstavi "velikim i moćnim Britancima i njihovim saveznicima po pitanju rezolucije". "Samo pokušavamo da sačuvamo ono sto je naše, da budemo svoji na svome, da priznamo svoje greške, da priznamo i da su neki činili teške zločine ali ne možemo sebe da gazimo", istakao je Vučić.
Komentarišući navode Velike Britanije da rezolucija vodi pomirenju u regionu, premijer je ocenio da predlagač tog dokumenta nije brinuo o pomirenju već da taj dokument produbljuje razlike i budi teške emocije.
"Imamo samo jedno veoma lako pitanje za sastavljače te rezolucije i ako dobijem pozitivan dogovor na to pitanje, Srbija će promeniti svoj stav.
Tražimo od britanske vlade da nam pokaže dvoje ljudi koje su pomirili ovom rezolucijom. Ne tražimo narode, već da dovedu dvoje ljudi koje su pomirili. Ne postoji tako nešto. Samo su produbili razlike, probudili teške emocije. Nisu o tome ni brinuli", rekao je Vučić.
Kako je naveo, autori rezolucije su brinuli samo o pravnoj kvalifikaciji dela. "Primetili ste da ja nisam govorio o tome. Niti sam nešto potvrđivao, niti sam nešto negirao. Nijednog sekunda nisam govorio o pravnoj kvalifikaciji dela. Srbija sve vreme govori o žrtvama, govori o tome kako moramo da odamo poštovanje muslimanskim, bošnjačkim žrtvama, baš kao što ih odajemo i srpskim.
I u tome jeste veličina našeg naroda, mi govorimo o ljudima i njihovim sudbinama, a oni nam sve vreme, lažno pričajući o sudbinama ljudi, govore o pravnoj kvalifikaciji dela da bismo imali pravne i političke posledice. To je suština svega", rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, mnogi bi, ukoliko rezolucija bude usvojena u Savetu bezbednosti UN, želeli da iz tog opštepravnog političkog akta izvuku političke konsekvence.
"Što se tiče posledica, čekajte da vidimo kakve su sledeće ideje po pitanju opstanka Republike Srpske i da li će na osnovu činjenice što će UN da donese opštepravni politički akt kojim će govoriti o genocidu, gde se ne govori direktno ali se aludira na srpski narod, RS i Srbiju, iako je potpuno jasno da Srbija nije izvršila genocid, upravo po presudi Međunarodnog suda pravde, ali ovde se ne govori na tako direktan način.
Onima koji žele da izvedu političke posledice, poručujem da Srbija poštuje integritet BiH, ali u skladu sa Dejtonskim sporazumom, po kojem Srbija ima obavezu da čuva RS", kazao je Vučić.
Premijer je dodao da će Srbija štititi integritet entiteta RS i u političkom smislu jer je to njena "zakonska i prirodna obaveza". "Mislim da će oni koji misle da samo treba političkim aktima da razore sve ono što su Srbi stvorili, naići na veći otpor u političkom smislu nego što su mislili", ocenio je Vučić dodavši da su mir i dobri odnosi između Srba i Bošnjaka najvažniji.
Gardijan: Velike sile su žrtvovale Srebrenicu
Novo istraživanje pokazuje da su Velika Britanija i SAD znale šest nedelja pre masakra u Srebrenici da će ta enklava pasti, ali su je žrtvovale u svojim nastojanjima da se postigne mir, piše londonski "Gardijan".
U tekstu naslovljenom "Kako su Britanija i SAD odlučile da prepuste Srebrenicu njenoj sudbini", autori, novinar Ed Vuliami i bivša portparolka Haškog tribunala Florans Artman, navode da "danas postoji masa dokaza da je pad Srebrenice bio deo politike tri velike sile - Britanije, Francuske i SAD - i rukovodstva Ujedinjenih nacija, u potrazi za mirom po svaku cenu, mira na račun Srebrenice".
"Do sada, uvek je isticano da je takozvana 'završna strategija' kojom se došlo do mirovnog sporazuma i posleratne mape Bosne, bila posledica 'realnosti na terenu', nakon pada Srebrenice.
Ono što se sada otkriva je da je 'završnica' prethodila tom padu i kako se ispostavlja - od njega zavisila", navode autori. U tekstu se iznosi hronologija događaja vezanih za Srebrenicu, i izjave aktera koji idu u prilog tome da je zločin u Srebrenici bio očekivan.
Autori navode da je u aprilu 1993. Savet bezbednosti UN podneo izveštaj u kojem je upozorio na potencijalni masakr ukoliko srpske snage uđu u Srebrenicu. Pisci teksta u "Gardijanu" objašnjavaju kako su velike sile imale za cilj da se ukine postojanje enklava, da su bile svesne da će uslediti etničko čišćenje Srebrenice, ali i kako su pripadnici UNPROFOR-a ostavili civile nezaštićene i odbili da im pomognu.
"Prema američkim depešama sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, detalji zločina došli su do zapadnih obaveštajnih službi mnogo pre nego što je počeo 13. jula, a CIA operativci gledali su gotovo 'živi' prenos na lokaciji u Beču", piše Gardijan.
U tekstu su opisani i susreti zapadnih zvaničnika sa predstavnicima muslimana, ali i Slobodanom MiIloševićem, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. "Nijedan političar, diplomata ili visoki vojni funkcioner nije našao za shodno da podnese ostavku zbog izdaje Srebrenice.
Biće zanimljivo videti da li će se nešto približno izvinjenju čuti sledece nedelje (na komemoraciji u Potočarima) od Britanije, Amerike ili Francuske", zaključuju autori, navodeći da su mnogi koji su bili umešani "unapređeni ili pomereni na unosne pozicije".
(Tanjug)
Izetbegović podržao britansku rezoluciju
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović uputio je pismo predsedniku Saveta bezbednosti UN Džerardu van Bohemenu, u kojem izražava svoju punu podršku nacrtu rezolucije SB o Srebrenici, koju je predložila Velika Britanija, objavila je Anadolija.
Izetbegović je ocenio da je više nego prikladno da SB UN oda počast žrtvama Srebrenice usvajanjem rezolucije i da "istina i pravda nisu neprijatelji mira i stabilnosti".
S druge strane, srpski član Predsedništva BiH i predsedavajući kolektivnog šefa države Mladen Ivanić, uputio je nedavno pismo ambasadorima zemalja članica SB UN, zatraživši da se ne usvoji rezolucija o Srebrenici.
(Tanjug)
Ivanić je tada rekao da se na ovaj korak odlučio, jer o rezoluciji nema konsenzusa u Predsedništvu BiH, zbog čega ne vidi smisao njenog sazivanja.