Videli smo kako je zlato proslavila Srbija, a kako je to bilo u Danijelinom rodnom Koloradu.
- Porodica i prijatelji pratili su sve utakmice,. Navijalo se za Srbiju u Koloradu, dobila sam mnogo poruka podrške za vreme turnira. Donosim im 20 majica Srbije, tri zastave, pet dresova, bilo je baš mnogo zahteva - uz osmeh počinje priču Danijel Pejdž.
Interesovalo nas je kakve će utiske iz Srbije podeliti s ljudima u Americi.
- Predivno sam prihvaćena, narod u Srbiji je toliko prijateljski i dobrodušan da sam oduševljena, to će da bude moj odgovor na pitanje kako mi je bilo u Srbiji. Tako sam se osećala od prvog dana kad sam došla u Srbiju, ne samo sada posle medalje. Ja sam ponosna Srpkinja, uvukli ste mi se u srce. Nigde nisam videla toliku ljubav prema sportu kao ovde.
Koliko je Amerikanka zavolela našu zemlju najbolje se vidi iz odgovora na pitanje da li će i pre sledeće akcije reprezentacije doći u Srbiju.
- Ako uspem to da uklopim s klupskim obavezama, eto mene. Ovo je moja druga kuća i uvek ću rado dolaziti u Srbiju.
Odlično, taman kad dođeš da vidimo oko te promene prezimena u Pejdžić.
- Ha-ha, može, samo da mi tata ne sazna za to. Nisam sigurna da će pristati (smeh). Dobro, ta informacija neće ni da dođe do njega.
A do tada kako da te zovemo? Koji ti je najdraži nadimak?
- Daca, to mi je super - poručila je Danijel Pejdž.
Došla iz sportskih razloga
PENZIJA I PALAČINKE
Imate 28 godina, a već ste penzionerka. Čestitamo!
- Ha-ha, rekle su mi devojke. Nisam ništa znala o tome, niti mi je to bitno. Došla sam da igram za Srbiju iz sportskih razloga. San mi je bio da zaigram na Olimpijskim igrama i verovala sam da to mogu da ostvarim u srpskom dresu.
Rekle su vam one saigrače štošta korisnog...
- Uputile su me na najbolje palačinke u gradu (smeh). Volim palačinke, a i generalno ovdašnju kuhinju. Ćevapčiću su, takođe, odlični.