Dan nakon referenduma u Grčkoj pale su akcije na svetskim berzama, evro je oslabio za 1,5 odsto prema dolaru, zbog čega je državni dug Srbije, prema računici ekonomiste Milojka Arsića, preko noći uvećan za 100 miliona evra. Novonastala situacija zabrinula je i premijera Aleksandra Vučića.
- Kada je reč o referendumu u Grčkoj, to je volja naroda u toj zemlji, ali brinem zato što je evro pao za 1,5 odsto, što nam povećava javni dug u evrima iako ni dinara nismo uzeli - rekao je Vučić. Stručnjaci Sakso banke očekuju slabljenje evra prema dolaru od dva do pet odsto u narednih nekoliko dana, što bi naš javni dug podiglo za čak 350 miliona.
Jačanje dolara
Ministar finansija Dušan Vujović ranije je izjavio da je Srbija spremna za sve realne šokove u vezi s krizom u Grčkoj, da resorno ministarstvo i Narodna banka Srbije imaju plan i za najgori slučaj, ali, kako je ocenio, „do crnih scenarija najverovatnije neće ni doći“.
Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Kurir da se može očekivati slabljenje evra i jačanje dolara i švajcarskog franka, ali ne dramatično.
- Problem bi mogao da bude ako građani reše da u panici povuku štedne uloge iz grčkih banaka u Srbiji, što bi bio njihov krah. Ukoliko se nastavi povlačenje depozita stanovništva, javnog sektora i privrede, to može potpuno poremetiti likvidnost ovih banaka i stvoriti nepotreban rashod za budžet u slučaju prevremene isplate depozita koje garantuje država - ističe Živanović.
Oprez kreditora
Grčka kriza bi, prema rečima ekonomiste Ane Jolović, mogla da učini zaduživanje Srbije skupljim, ali ne vidi probleme za srpsku privredu.
- Srbija nije veliki izvoznik, ni u Grčku ni u EU, da bi tamošnja pomeranja mogla da nas ugroze - navodi on. Najjače grčke firme u Srbiji su banke i šećerane, pa u tom delu Branislav Jorgić, vlasnik „Jorgić brokera“, vidi moguće probleme.
- Moguće je smanjenje investicija zapadnih ulagača na berzi i u realnom sektoru. Kreditori će biti oprezniji prema državama koje imaju visok stepen zaduženosti, kao Srbija - navodi on.
Dinar na testu
KURS PADA NA 118?
Ekonomisti procenjuju da bi pad evra do pet odsto mogao da utiče na jačanje domaće valute za oko 2,5 dinara, odnosno da kurs padne na oko 118 dinara za evro. Iz NBS uveravaju da razvoj krize u Grčkoj nije uticao na slabljenje dinara, dok je centralna banka spremna da primeni adekvatne mere za osiguranje poslovanja grčkih banaka:
- Pojačano pratimo poslovanje četiri banke u Srbiji u grčkom vlasništvu, naročito njihovu likvidnost i odnose s matičnim grupama, kako bi se sprečio nekontrolisani odliv sredstava iz zemlje. Do sada nisu primećeni problemi.
Činjenice
SAVETI ZA TURISTE
ponesite gotovinu, moguća je nestašica keša na bankomatima
zbog mogućih nestašica goriva, napunite rezervoar u Makedoniji, gde je i 50 odsto jeftinije
cene robe u trgovinama zasad su kao lane, ali preti opasnost da će porasti
za kartice izdate van Grčke nema ograničenja u podizanju novca s bankomata
u severnom i kontinentalnom delu Grčke nema čekanja prilikom podizanja novca s bankomata
Reagovanja
REČ POLITIČARA I PRIVREDNIKA
Aleksandar Jovičić, SNS: Srbija nije Grčka
Uvek ćemo imati dobre političke odnose s Ciprasom, ali nismo saglasni po pitanju ekonomskih mera koje on sprovodi. Grčki narod odlučuje o svojoj sudbini.
Borislav Stefanović, DS: Trijumf nad ultimatumom
Ciprasova pobeda na referendumu je trijumf nad katastrofalnim merama štednje. Pobeda Evrope, koja neće dozvoliti da ljudi koji nisu birani odlučuju o budžetima nacionalnih država.
Đorđe Milićević, SPS: Naći rešenje
Najvažnije je da se nađe rešenje za krizu i želimo im da u tome uspeju, ali lično mislim da je veoma teško doći do željenih rezultata i do realizacije postavljenih ciljeva bez reformskih procesa.
Sanda Rašković Ivić, DSS: kolevka otpora
Grčka je postala kolevka otpora malih zemalja teroru svetske finansijske oligarhije i briselske birokratije. Odlučnim „ne“ je zakoračila putem održivog ekonomskog i socijalnog oporavka.
Petar Matijević, vlasnik IM „Matijević“: ugrožene štediše
Problemi mogu nastati zbog bankrota grčkih banaka i firmi u Srbiji jer bi tada mnogi mogli da ostanu bez štednih uloga, a radnici bez posla.