Najveće izlivanje nafte u istoriji SAD dobija svoj epilog, a jedna od poslednjih karika u lancu jeste i poravnanje sa saveznim, državnim i lokalnim vlastima Amerike u iznosu od 18,7 milijardi dolara
Pet godina nakon eksplozije na bušotini Dipvoter horajzon (Deepwater Horizon) koja je „Britiš petroleum” (BP) koštala oko 54 milijarde dolara, ovaj naftni gigant će uskoro konačno saznati krajnji iznos odštete koju će morati da plati za najveće izlivanje nafte u istoriji SAD.
Poravnanje u iznosu od 18,7 milijardi dolara koje je postignuto sa saveznim, državnim i lokalnim vlastima SAD razrešilo je većinu preostalih otvorenih pitanja s kojima se kompanija suočavala - i to po neočekivano povoljnim uslovima.
Iako je ukupan iznos koji je BP dužan da plati najveće poravnanje za ugrožavanje životne sredine koje je ikada pojedinačno platila kompanija, to je ipak prilično skromna suma u odnosu na iznose koje su vlasti zahtevale ili o kojima se spekulisalo. Povrh toga, odšteta će se isplaćivati u periodu od 15 do 18 godina.
Procena BP da će za odštetu morati da izdvoji 54 milijarde dolara proporcionalna je iznosu od 4,3 milijarde dolara koje je američka naftna i gasna kompanija „Ekson mobil” (ExxonMobil) platila nakon havarije tankera „Ekson valdez” (Exxon Valdez) 1989. godine jer se smatra da se u slučaju BP izlilo 12 puta više nafte.
Međutim, ima još otvorenih pitanja, među kojima su i odštetni zahtevi kompanija i pojedinaca koji nisu prihvatili nagodbu koju je BP ugovorio s advokatima oštećenih strana 2012. godine. Neki od onih koji nisu bili pokriveni tom nagodbom, uključujući i radnike naftne industrije koji su bili pogođeni odlukom Obamine administracije da zabrani vađenje nafte u Meksičkom zalivu, pokrenuli su zasebne pravne postupke.
Pored toga, jedan sud u Hjustonu trenutno procesuira tužbe akcionara koji tvrde da su bili obmanuti prvim izjavama te kompanije o količini nafte koja se izlila. Iz kompanije BP kažu da će „odlučno” stati iza svojih izjava.
Verovatno najveće nerešeno pitanje jeste iznos odštete za kompanije s kojima je 2012. postignuta nagodba, a koji daleko premašuje očekivanja BP. Kompanija pokušava da sudskim putem smanji taj iznos, ali do sada nije imala mnogo uspeha. U izveštaju o zaradi u drugom tromesečju, koji će biti objavljen kasnije u toku meseca, ažurirani podaci o ovim plaćanjima verovatno će pokazati porast u odnosu na očekivane troškove od 10,3 milijarde dolara, koliko je BP izdvojio u tu svrhu.
Čak i tome se nazire kraj: prema uslovima nagodbe, krajnji rok za kompanije da podnesu odštetne zahteve bio je 8. jun. Dakle, BP je sve bliži potencijalnom maksimalnom iznosu koji će biti dužan da plati.
U interesu je svih strana da se stvari isteraju na čistinu. „Zalivu je potrebno urgentno delanje i razrešenjem ovog slučaja izbegli smo godine ili čak decenije pravnog natezanja”, kaže Sintija Sartu (Cynthia Sarthou), izvršni direktor grupe za zaštitu životne sredine „Mreža za obnovu Zaliva” (Gulf Restoration Network).
Pregovori o nagodbi između američkih vlasti i BP trajali su godinama i navodno je dogovor bio postignut pre suđenja koje je počelo 2013. godine. Kompanija je uspela da postigne dogovor u vezi s krivičnim prijavama koje su bile podnete protiv nje kasnije u toku te godine, pristavši da isplati 4,5 milijardi dolara, ali je jaz između BP i saveznih i lokalnih vlasti ipak bio previše dubok.
Prema procenama BP, ukupni iznos naknade po osnovu izgubljenih prihoda na saveznom i lokalnom nivou je 34 milijarde dolara. Trenutno kompanija izdvaja samo 13 milijardi dolara za naknadu štete po tom osnovu, kao i za ugrožavanje životne sredine.
Još jedan bitan aspekt ovog dogovora je to što je kompanija BP došla do konačne sume za naknadu ekološke štete koju je prouzrokovala. Iako opsežno istraživanje „Procena štete na prirodnim resursima” (Natural Resource Damage Assessment), koje finansira američka vlada, zvanično još uvek nije došlo do konačnih rezultata, očekuje se da će poravnanje koje je postignuto zaštititi BP od rizika velikih dodatnih troškova u budućnosti.
Reakcija poslovnih krugova u Londonu bila je pozitivna. Jedan energetski analitičar u Britaniji izjavio je da je konačni iznos poravnanja „užasan, ali daleko prihvatljiviji kad se rastegne na 15 godina. Ono donosi epilog i tržištu će se to dopasti”. Akcije BP zabeležile su skok od 4,4 odsto.
Iz agencije za kreditni rejting „Fič” (Fitch) kažu da je odlaganje plaćanja odštete pružilo priliku BP da popravi svoj bilans stanja i prebrodi krizu koja je pogodila naftnu industriju. Rukovodstvo kompanije će sada moći da skrene pažnju sa sudskog postupka i da se više fokusira na rast, naročito u Meksičkom zalivu.
BP ukazuje na potencijal za rast proizvodnje za više od 900.000 barela ekvivalenta nafte dnevno do 2020. Proizvodni kapaciteti koji bi pokrili polovinu te količine trenutno su u pripremi, ali je kompanija odložila proširenje svog naftnog polja Med dog (Mad Dog) u Meksičkom zalivu.
Veća fleksibilnost koju je donelo poravnanje u slučaju Dipvotera doista je okasnila. BP je daleko manja kompanija nego pre tog incidenta, jer je prodala više od polovine naftovoda, 35 odsto bušotina i 12 odsto svojih rezervi.
Poravnanje u iznosu od 18,7 milijardi dolara koje je postignuto sa saveznim, državnim i lokalnim vlastima SAD razrešilo je većinu preostalih otvorenih pitanja s kojima se kompanija suočavala - i to po neočekivano povoljnim uslovima.
Iako je ukupan iznos koji je BP dužan da plati najveće poravnanje za ugrožavanje životne sredine koje je ikada pojedinačno platila kompanija, to je ipak prilično skromna suma u odnosu na iznose koje su vlasti zahtevale ili o kojima se spekulisalo. Povrh toga, odšteta će se isplaćivati u periodu od 15 do 18 godina.
Procena BP da će za odštetu morati da izdvoji 54 milijarde dolara proporcionalna je iznosu od 4,3 milijarde dolara koje je američka naftna i gasna kompanija „Ekson mobil” (ExxonMobil) platila nakon havarije tankera „Ekson valdez” (Exxon Valdez) 1989. godine jer se smatra da se u slučaju BP izlilo 12 puta više nafte.
Međutim, ima još otvorenih pitanja, među kojima su i odštetni zahtevi kompanija i pojedinaca koji nisu prihvatili nagodbu koju je BP ugovorio s advokatima oštećenih strana 2012. godine. Neki od onih koji nisu bili pokriveni tom nagodbom, uključujući i radnike naftne industrije koji su bili pogođeni odlukom Obamine administracije da zabrani vađenje nafte u Meksičkom zalivu, pokrenuli su zasebne pravne postupke.
Pored toga, jedan sud u Hjustonu trenutno procesuira tužbe akcionara koji tvrde da su bili obmanuti prvim izjavama te kompanije o količini nafte koja se izlila. Iz kompanije BP kažu da će „odlučno” stati iza svojih izjava.
Verovatno najveće nerešeno pitanje jeste iznos odštete za kompanije s kojima je 2012. postignuta nagodba, a koji daleko premašuje očekivanja BP. Kompanija pokušava da sudskim putem smanji taj iznos, ali do sada nije imala mnogo uspeha. U izveštaju o zaradi u drugom tromesečju, koji će biti objavljen kasnije u toku meseca, ažurirani podaci o ovim plaćanjima verovatno će pokazati porast u odnosu na očekivane troškove od 10,3 milijarde dolara, koliko je BP izdvojio u tu svrhu.
Čak i tome se nazire kraj: prema uslovima nagodbe, krajnji rok za kompanije da podnesu odštetne zahteve bio je 8. jun. Dakle, BP je sve bliži potencijalnom maksimalnom iznosu koji će biti dužan da plati.
U interesu je svih strana da se stvari isteraju na čistinu. „Zalivu je potrebno urgentno delanje i razrešenjem ovog slučaja izbegli smo godine ili čak decenije pravnog natezanja”, kaže Sintija Sartu (Cynthia Sarthou), izvršni direktor grupe za zaštitu životne sredine „Mreža za obnovu Zaliva” (Gulf Restoration Network).
Pregovori o nagodbi između američkih vlasti i BP trajali su godinama i navodno je dogovor bio postignut pre suđenja koje je počelo 2013. godine. Kompanija je uspela da postigne dogovor u vezi s krivičnim prijavama koje su bile podnete protiv nje kasnije u toku te godine, pristavši da isplati 4,5 milijardi dolara, ali je jaz između BP i saveznih i lokalnih vlasti ipak bio previše dubok.
Prema procenama BP, ukupni iznos naknade po osnovu izgubljenih prihoda na saveznom i lokalnom nivou je 34 milijarde dolara. Trenutno kompanija izdvaja samo 13 milijardi dolara za naknadu štete po tom osnovu, kao i za ugrožavanje životne sredine.
Još jedan bitan aspekt ovog dogovora je to što je kompanija BP došla do konačne sume za naknadu ekološke štete koju je prouzrokovala. Iako opsežno istraživanje „Procena štete na prirodnim resursima” (Natural Resource Damage Assessment), koje finansira američka vlada, zvanično još uvek nije došlo do konačnih rezultata, očekuje se da će poravnanje koje je postignuto zaštititi BP od rizika velikih dodatnih troškova u budućnosti.
Reakcija poslovnih krugova u Londonu bila je pozitivna. Jedan energetski analitičar u Britaniji izjavio je da je konačni iznos poravnanja „užasan, ali daleko prihvatljiviji kad se rastegne na 15 godina. Ono donosi epilog i tržištu će se to dopasti”. Akcije BP zabeležile su skok od 4,4 odsto.
Iz agencije za kreditni rejting „Fič” (Fitch) kažu da je odlaganje plaćanja odštete pružilo priliku BP da popravi svoj bilans stanja i prebrodi krizu koja je pogodila naftnu industriju. Rukovodstvo kompanije će sada moći da skrene pažnju sa sudskog postupka i da se više fokusira na rast, naročito u Meksičkom zalivu.
BP ukazuje na potencijal za rast proizvodnje za više od 900.000 barela ekvivalenta nafte dnevno do 2020. Proizvodni kapaciteti koji bi pokrili polovinu te količine trenutno su u pripremi, ali je kompanija odložila proširenje svog naftnog polja Med dog (Mad Dog) u Meksičkom zalivu.
Veća fleksibilnost koju je donelo poravnanje u slučaju Dipvotera doista je okasnila. BP je daleko manja kompanija nego pre tog incidenta, jer je prodala više od polovine naftovoda, 35 odsto bušotina i 12 odsto svojih rezervi.
Rojters
Ed Crooks
Christopher Adams