Da li roze boja uopšte postoji?
Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Mrežnjača se sastoji od štapića i čunjića. Štapići, kojih ima oko 120 miliona, gotovo da su isti i svaki je osetljiv - reaguje na svetlost ili odsustvo svetlosti. S druge strane, čunjići (kojih ima između šest i sedam miliona) osetljivi su na osnovne boje.
Svetlost se sastoji od čestica i talasa i kreće se po određenoj frekvenciji. Ljubičasto svetlo, koje se nalazi na kraju spektra je najbrže, dok je crveno najsporije. Ostale boje spektra se kreću po svojim frekvencijama, a ružičasta ne pripada spektru, pa samim tim ni nema svoju frekvenciju.
Kada sunčeva svetlost obasja predmet, sve boje spektra su prisutne, s tim što je većina apsorbovana. Boja koja se najintenzivnije reflektuje je ona koju vidimo. Na primer, kada gledamo bananu, sve boje su apsorbovane, osim žute. Kada su sve boje apsorbovane - vidimo crnu boju, a kada se sve reflektuju - vidimo belu.
Kada je svetlo intenzivnije, čunjići reaguju i tada svet dobija boje. Ipak, stvar je malo komplikovanija s bojama koje ne spadaju u osnovne. Uzimo za primer opet žutu. Ona postoji u talasnoj dužini, ali je čunjići ne opažaju. Tako ova boja aktivira čunjiće koji su fotosenzitivni na crvenu i zelenu boju, koje zajedno šalju poruku mozgu. Tada um od crvene i zelene stvara žutu boju. Ponekad je jedna vrsta čunjića dominantnija od druge, dok je druga samo delimično aktivna. Ali, postoje i boje koje zahtevaju aktivnost sve tri vrste čunjića, na primer siva boja.
Sivoj boji se pridružuje i ružičasta - crveni čunjići su potpuno aktivni, dok su plavi i zeleni delimično aktivni. Sada zamislite koliko još boja koje ne pripadaju duginom spektru postoji.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
„Biznis insajder“: Nikola Tesla predvideo smartfone još 1926. godine
NEVEROVATNO: Kako izgleda rat u životinjskom carstvu?
PRVI SNIMCI PLUTONA: Misteriozna bela polja patuljaste planete
ISTORIJA BOJENjA LICA: Kako su nastali klovnovi?
IFTAR: Šta jedu vernici širom sveta u noćima Ramazana?