Nemačka kancelarka u poseti Srbiji

NIKOLIĆ MERKELOVOJ: Ne možemo da se odreknemo ni Evrope, ni Rusije

Foto: Nemanja Pančić
Predsednik Srbije će na sastanku zatražiti podršku za otvaranje poglavlja u procesu evrointegracija u toku ove godine

BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se danas u Palati Srbija sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Foto: Nemanja Pančić

Nikolić je na sastanku zatražio podršku za otvaranje poglavlja u procesu evrointegracija u toku ove godine. Predsednik Srbije je izrazio zadovoljstvo izuzetno dobrim bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke, uključujući i privrednu saradnju.

Foto: Nemanja Pančić

Nikolić je rekao danas u razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da je Srbija na poziciji između Evrope i Rusije, što je ponekad dobro, a ponekad nije, saopštila je kancelarija predsednika.

Foto: Nemanja Pančić

"Mi ne možemo da se odreknemo ni jednog ni drugog prijatelja i to je problem koji nastojimo da prevaziđemo", rekao je Nikolić, koji je naveo i da Merkel u veoma složenim okolnostima uspeva da balansira u odnosima EU i Rusije i uspešno vodi svoju državu i ekonomiju.

Foto: Nemanja Pančić

Nikolić je rekao da je Srbija je iskreno posvećena evropskom putu, da sprovodi reforme i očekuje od Nemačke pomoć dodajući da građani Srbije osećaju zamor u vezi sa evrointegracijama i da im je potreban podstrek na tom putu. Merkel je pohvalila želje i napore Srbije da uđe u EU i dodala da se mora paziti na "zamor građana u evrointegracijama".

Foto: Nemanja Pančić

Povodom saradnje u EU, Merkel je rekla da postoji percepcija da se vodi rigidnija politika i da pojedine članice EU imaju drugačija shvatanja demokratije. "Naša politika je postigla rezultate, mi smo uspeli da podstaknemo saradnju", rekla je kancelarka. Nikolić je rekao da Srbija predstavlja faktor stabilnosti u regionu i da su odnosi u regionu izvanredni. "Srbija nije izvor nestabilnosti na Balkanu i mirno reaguje na provokacije", rekao je predsednik. Merkel je povodom bezbednosnih izazova u Evropi rekla da Nemačka nastoji da propaganda islamskih ekstremista ne destabilizuje region.

"Postoji opasnost da muslimanski ekstremisti utiču na muslimane u BiH i destabilizuju Evropu", rekla je ona. Nikolićeva kancelarija je navela i da je na kraju sastanka Merkel izrazila želju da ponovo razgovara s predsednikom Srbije o situaciji na Balkanu, jer kako je rekla, predsednik Nikolić izuzetno dobro poznaje situaciju u tom regionu.

Foto: Nemanja Pančić

Podsetimo, nemačka kancelarka Angela Merkel juče je stigla u Beograd, gde joj je priređen svečani doček ispred Palate Srbija, a dočekao je premijer Aleksandar Vučić. Merkelova je posle susreta poručila da Srbija može da računa na podršku Berlina kada je reč o dijalogu s Prištinom i istakla da će spremnost srpske strane na kompromis biti uzeta u obzir prilikom otvaranja poglavlja, jedino je pitanje vremena kada će ona biti otvorena.

Foto: Nemanja Pančić

Ona je pohvalila Srbiju zbog podsticanja stabilnosti u regionu zapadnog Balkana i naglasila da će Berlin podržati Srbiju na putu ka EU.

Foto: Nemanja Pančić

Sastanak sa NVO: S Merkelovom o pravosuđu, vladavini prava, regionu

Predstavnici civilnog sektora razgovarali su jutros sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o vladavini prava, pravosuđu, reformi institucija i regionalnim pitanjima, a Milan Antonijević kaže da je Merkelova dobro obaveštena o situaciji u Srbiji i svesna izazova koji se pred Srbijom nalaze.

Antonijević, koji je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), u izjavi Tanjugu ocenjuje da Nemačka pažljivo prati proces pregovora Beograda i Prištine, ali da je kancelarka svesna i važnosti tema koje ne bi trebalo da budu zaboravljene i u senci Kosova, poput vladavine prava i ljudskih i manjinskih prava.

"Merkelova je vrlo dobro obaveštena o situciji u Srbiji, što je dobro. Detalji o kojima smo govorili idu u prilog tome da je raspoloženje prema Srbiji takvo da se prati svaki pokret, sve što se dešava na unutrašnjem planu i sve što može poboljšati položaj građana", rekao je Antonijević.

Predstavnici civilnog društva poručili su u razgovoru, navodi Antonijević, da bi do otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU trebalo da dođe u što kraćem roku, posle čega bi se ušlo u proces reformi institucija, izgradnje demokratskih i nezavisnih tela, a Antonijević veruje da u tome imaju i saglasnost kancelarke Merkel.

"Njene poruke su više bila pitanja koja je postavljala civilnom društvu, tako da možemo zaključiti gde će biti fokus nemačke politike - da su to prva poglavlja koja ćemo otvoriti 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, pravosuđa, bezbednosti", rekao je Antonijević i dodao da je nemačka kancelarka veoma pažljivo slušala izlaganja predstavnika civilnog društva.

Sa Merkelovom je bilo reči i o tužilaštvu i nezavisnosti nekih drugih organa, kao i o nezavisnim institucijama i njihovom položaju, ekologiji, poljoprivredi i drugim oblastima u kojima će Evropska unija moći da pomogne. Predstavnici civilnog društva sa Merkelovom su razgovarali i o regionalnim pitanjima, između ostalog i o poseti premijera Aleksandra Vučića Sebrenici, i saglasili se da je to pozitivna poruka i da može imati dobre efekte po region.

"Nadamo se da će i ta poruka koja bude poslata u Srebrenici biti dovoljno jaka da to i opravda", rekao je Antonijević. Antonijević je ocenio da Nemačka veoma pažljivo prati proces pregovora sa Prištinom i dodao da jučerašnja poruka Angele Merkel da se vidi velika spremnost Beograda na stvaranje kompromisa, govori da je dijalog u ovom trenutku na nivou koji zadovoljava EU i Nemačku. "Vide se teme koje se otvaraju, jasno je da se ne beži očigledno od nekih tema, a to jesu teške stvari i za Srbiju i za region i mislim da je i sama kancelarka veoma svesna tih problema, svih izazova koji stoje pred Srbijom, ali i svih tema koje ne treba da budu zaboravljene i budu u senci Kosova, a to su vladavina prava, ljudska i manjinska prava i sve ono što se tiče građana Srbije", naveo je Antonijević.

Na radnom doručku sa Angelom Merkel bili su i generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić, izvršna direktorka Građanskih inciijativa Maja Stojanović, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, i direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić i predsednik savetodavnog odbora Ajsak (ISAC) fonda Milan Pajević.