Sizifov posao. Tako bi se mogli nazvati pregovori između premijera Grčke Aleksisa Ciprasa i međunarodnih kreditora. Tvrdoglavost, čvrsti stavovi ili nešto treće, tek, svaka runda pregovora završi se međusobnim optužbama, dok rešenja nema ni na vidiku.
U međuvremenu, Grčka se krupnim koracima približava izlaznim vratima evrozone, a čini se da je na taj put najviše gura Nemačka, koja ni milimetar ne odstupa od stava da "Grci moraju da plate poslednji cent duga".
Ipak, čini se da su Nemci zaboravili važnu lekciju iz udžbenika istorije. Lekciju o jednom istorijskom potpisu i sastanku, koji se nisu desili tako davno.
Istorijski trenutak: Evropa oprašta Nemačkoj
Pre više od 60 godina za pregovaračkim stolom u Londonu našle su se delegacije Grčke i Nemačke. Tema: dug. Sve podseća na desetine sastanaka koji se intenzivno održavaju u 2015, ali sa jednom bitnom razlikom. Tog, 27. februara 1953. godine pozicije su bile obrnute.
Na istorijskoj fotografiji nalaze se Herman Jozef Abs, prvi čovek delegacije tadašnje Federalne republike Nemačke, jednjo od najomraženijih zemalja sveta u tom momentu. Za tim stolom, međunarodni kreditori su glavnom krivcu iz 2. svetskog rata otpisali polovinu dugova, na insistiranje Amerikanaca. Nemačkoj je tada dug prepolovljen otpisom, koji je pomogla Amerika, a sve po Maršalovom planu, koji je skovan još 1947. godine u režiji Džordža Maršala, a sve u okviru "Plana evropske obnove“ (čitaj: suzbijanju komunizma).
Ali, ne samo da su Nemcima oprostili polovinu enormnog duga, već im je druga polovina duga reprogramirana na duži period otplate (više od 30 godina). Pritom, specijalnim donacijama iz SAD, u Nemačku je upumpano 1.448 milijardi dolara. Ta suma i sada deluje enormno, a zamislite tek koliko je to novca bilo pre 62 godine.
Pored toga, specijalnim sporazumom je dogovoreno da će Nemačka servisirati inostrane dugove isključivo iz ostvarenog izvoza, što je praktično teralo zemlje poverioce da kupuju Nemačku robu. Dakle, ako ne kupujete nemačku robu i time ekonomiji te zemlje direktno pomažete da ponovo postane jedna od najjačih na svetu, nećete dobiti odštetu.
Zahvaljujući tome, u razdoblju između 1953. i 1963. godine nemački BDP je udvostručen! Među kreditorima koji su potpisali silne papire i stavke iz Maršalovog plana bila je i Grčka. Zemlja koja je u 2. svetskom ratu pretrpela brojne užase, dala je zeleno svetlo da se Nemačkoj da druga šansa. Treba napomenuti da je Nemačka osim tekućih dugova imala i velike dugove još iz Prvog svetskog rata, vezano za brojne ratne odštete koje je morala da plaća.
Među kreditorima koji su potpisali deklaraciju o otpisu dugova našla se i delegacija Grčke. Pritom, Nemcima je tada dozvoljeno da ukinu stroge mere štednje, kako bi podigli posrnulu zemlju na noge i oporavili ekonomiju. Da, iste one mere štednje koje se danas sa takvim žarom nameću Grčkoj kao uslov koji se mora ispuniti.
Grci su daleko od cvećki, to mora da bude jasno svima. Uzimanje tolike količine para, bez ikakvog plana otplate je udžbenički primer neodgovornosti. Prosečne plate od 1.000 i kusur evra, penzije 882 evra, isplaćivanje 15 penzija godišnje, sve su to bolni dokazi decenija grčkog nemara i baškarenja tuđim novcem. U istom, ako ne i gorem dužničkom blatu u kojem se danas dave Grci, ne tako davno zaglibili su i Nemci. "Mediteranski neradnici" su im tada pružili ruku spasa, pored mnogih drugih. Ta lekcija iz solidarnosti predavala se na času istorije sa kojeg su neki očigledno pobegli.