Navršilo se 159 godina od rođenja velikog naučnika

AKCIJA: Napravite Nikoli Tesli monumentalni muzej

Projekat memorijalni kompleks, po ideji Bude Vlaisavljevića, podrazumeva i izgradnju Teslinog stuba iz kojeg bi varničile munje

BEOGRAD - Navršilo se 159 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih srpskih naučnika, a Srbija i dalje nema memorijalni kompleks kojim bi mu odala počast kakvu zavređuje.

O većem poklanjanju pažnje genijalnom izumitelju stalno se priča, ali se malo šta preduzima. Tako je i ideja Bude Vlaisavljevića Modrog, akademskog slikara i arhitekte, koji više od 30 godina radi u Parizu, još na papiru. Vlaisavljević je, baš kako i dolikuje Tesli, osmislio čitav kompleks posvećen naučniku. Jedan deo činio bi muzej, koji bi bio podignut na temeljima nikad izgrađenog muzeja revolucije pored Palate Srbija, dok bi se na Ušću izgradio memorijalni Teslin stub sa kuglom, koja bi varničila munje.
- Stub bi podsećao na Teslin toranj u Kolorado Springsu. Projekat predviđa i pristanište s kog bi kretala galija vodeći turiste u naučnu i turističku avanturu Tesline Srbije - priča Vlaisavljević za Kurir.

Kako kaže, Tesla je osvetlio čovečanstvo i planetu, pa bi bila šteta da i mi ne osvetlimo uspomenu na njega. Najpoznatiji spomenici podignuti u Teslinu čast u Srbiji su onaj ispred tehničkih fakulteta u Beogradu i bista na aerodromu.
- Namera grada je da se proširi Muzej Nikole Tesle u budućnosti. Svaku inicijativu koja se tiče podizanja novog muzeja ili proširenja kapaciteta rado ću razmotriti. Kada je reč o spomeniku, Skupština grada je donela odluku da se podigne spomenik Nikoli Tesli na platou ispred Hrama Svetog Save, što je inicirala Srpska pravoslavna crkva. To znači da se drugi spomenici Tesli u Beogradu neće podizati - ističe gradski menadžer Goran Vesić.

Koliko je izgradnja memorijalnog kompleksa važna, pokazuje i to što Hrvatska na strateškom nivou pokušava da prisvoji Nikolu Teslu i u to ulaže znatna novčana sredstva, kako za lobiranje tako i u konceptualnom smislu.

Izložba na aerodromu
TESLINA VIZIJA INTERNETA

Na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu otvorena je izložba „Teslina vizija interneta“, koja je postavljena na prostoru između putničkih čekaonica A5 i A6.
- Aerodrom je putnicima omogućio pristup besplatnom bežičnom internetu. Postavljen je i panel sa rečenicom posvećenom naučniku srpskog i svetskog porekla „Dobro došli u Srbiju, zemlju Nikole Tesle“ - izjavio je v. d. generalnog direktora aerodroma Saša Vlaisavljević.

REAGOVANJE / POZNATI PODRŽAVAJU AKCIJU

Matija Bećković, akademik

Nikola Tesla je jedini posle Svetog Save čiji su ostaci, pošto je sahranjen, izvađeni iz groba i spaljeni. Crkva je pokušala da mu oda najveću počast i njegov prah pridruži prahu Svetog Save. Međutim, postoje i oni koji misle da bi njegova urna trebalo da bude pozorišni rekvizit i da krene na turneju u okviru nekog pozorišnog festivala. Iz toga možete videti i koliko se poštuje i koliko se ne poštuje.

Bora Đorđević, muzičar

Imamo aerodrom „Nikola Tesla“, imamo spomenik podignut u njegovu čast, ali trebalo bi da imamo mnogo više. Nikola Tesla je jedan od naših najvećih naučnika i šta god da izgradimo i napravimo u njegovu čast, nećemo pogrešiti. Dozvolili smo da nas čak i Amerikanci prestignu u odavanju počasti slavnom naučniku.

Slavica Đukić Dejanović, poslanica SPS

Smatram da se velika dela Nikole Tesle ne uvažavaju i da mi nemamo dovoljno saosećanja i svesnosti koliko je učinio celokupnom čovečanstvu. Makar kroz nazive institucija, podizanje spomenika, otvaranje istraživačko-obrazovnih centara, koji bi se bavili oblašću kao i on, ali i više učenja u školama o njemu, mogli bismo malo da mu se odužimo i pokažemo poštovanje. On ne bi smeo u školama da se tretira samo kao neki epizodni lik.

MOŽDA NE ZNATE

Nije podnosio bisere i odbijao je da priča sa ženama koje ih nose

U zrelim godinama Tesla je postao pesko-vegetarijanac, a kasnije je izbacio i ribu

Patološki se plašio kolere i zato je bio opsednut higijenom

Razgovarao je sa golubovima

Bio je opsednut brojem tri, prao je ruke tri puta zaredom, obilazio zgradu tri puta pre nego što bi ušao

Ideju za pametni telefon razvio je još 1901. godine

Od dolaska u Ameriku promenio je 11 hotela