Od aprila do oktobra svake subote od šest ujutro između 200 i 300 osnovaca u centru Sombora po niskim cenama nude stare stvari, igračke i knjige kako bi zaradili džeparac, kupili školski pribor ili neki slatkiš
SOMBOR - Već u sedam ujutro Somborski trg vrvi od dečjeg žagora, a maleni trgovci su na svojim „radnim mestima“.
Svake subote, od aprila do oktobra, ovde se održava Dečja pijaca, za koju u ovom gradu tvrde da je - najveća na svetu! Ova po mnogo čemu jedinstvena pijaca je u aprilu proslavila 18. rođendan, za razliku od prodavaca koji na njoj trguju, a koji su, po godinama, podaleko od punoletstva. Dečju pijacu je osmislio i sprovodi Centar za socijalni rad.
Bez pomoći roditelja
Njena specifičnost je u tome što su prodavci - deca i što se u ponudi nalazi bukvalno sve - od polovne odeće, igračaka, stripova, knjiga, školskog pribora, antikviteta... Najoriginalniji na celoj pijaci bio je Leo (11), koji je kupce dočekivao - ležeći, udobno smešten pored svoje „tezge“.
- Uh, toliko sam pospan da moram da se opružim. Kad neko naiđe, ustaću, nije problem - objašnjava Leo i dodaje da već dugo „tezgari“ na pijaci, da prodaje pantalone, knjige, igračke i da su mu sve cene između 50 i 100 dinara.
„Najodgovornija“ za osmišljavanje Dečje pijace jeste Silvija Kranjc, direktorka somborskog Centra za socijalni rad. Kako kaže, ova pijaca je u okviru jednog projekta prvi put održana 1997. godine.- Cilj njenog postojanja je da se sačuva duh starih pijaca, a prvenstveno da deca steknu osećaj slobode, ali i odgovornost - objašnjava direktorka.
Redovni prodavci
Desetogodišnja Ena prodaje garderobu koju je prerasla.
- Skupljam novac da kupim plastični bazen za mene i mog malog brata - kratko nam je rekla Ena. Nedaleko od nje, udobno smešteni na torbe iz kojih su složili robu za prodaju, „gladna trojka“ - Luka, Miloš i Sanja. Braća i sestra uživaju u perecama i planiraju gde će potrošiti zarađeni novac. Skromni su. Luka će kupiti sladoled, Sanja igračku, a Miloš sličice za album. Na drugom kraju pijace, baka Tereza motri na unučad Gorana i Gordanu.
- Pomogla sam im da dovuku sve ove stvari. Još su pospani, ustali smo u šest, ali razbudiće se brzo, čim nešto prodaju - smeje se baka i dodaje da su oni ovde četvrtu godinu zaredom.
Svake subote, od aprila do oktobra, ovde se održava Dečja pijaca, za koju u ovom gradu tvrde da je - najveća na svetu! Ova po mnogo čemu jedinstvena pijaca je u aprilu proslavila 18. rođendan, za razliku od prodavaca koji na njoj trguju, a koji su, po godinama, podaleko od punoletstva. Dečju pijacu je osmislio i sprovodi Centar za socijalni rad.
Bez pomoći roditelja
Njena specifičnost je u tome što su prodavci - deca i što se u ponudi nalazi bukvalno sve - od polovne odeće, igračaka, stripova, knjiga, školskog pribora, antikviteta... Najoriginalniji na celoj pijaci bio je Leo (11), koji je kupce dočekivao - ležeći, udobno smešten pored svoje „tezge“.
- Uh, toliko sam pospan da moram da se opružim. Kad neko naiđe, ustaću, nije problem - objašnjava Leo i dodaje da već dugo „tezgari“ na pijaci, da prodaje pantalone, knjige, igračke i da su mu sve cene između 50 i 100 dinara.
„Najodgovornija“ za osmišljavanje Dečje pijace jeste Silvija Kranjc, direktorka somborskog Centra za socijalni rad. Kako kaže, ova pijaca je u okviru jednog projekta prvi put održana 1997. godine.- Cilj njenog postojanja je da se sačuva duh starih pijaca, a prvenstveno da deca steknu osećaj slobode, ali i odgovornost - objašnjava direktorka.
Redovni prodavci
Desetogodišnja Ena prodaje garderobu koju je prerasla.
- Skupljam novac da kupim plastični bazen za mene i mog malog brata - kratko nam je rekla Ena. Nedaleko od nje, udobno smešteni na torbe iz kojih su složili robu za prodaju, „gladna trojka“ - Luka, Miloš i Sanja. Braća i sestra uživaju u perecama i planiraju gde će potrošiti zarađeni novac. Skromni su. Luka će kupiti sladoled, Sanja igračku, a Miloš sličice za album. Na drugom kraju pijace, baka Tereza motri na unučad Gorana i Gordanu.
- Pomogla sam im da dovuku sve ove stvari. Još su pospani, ustali smo u šest, ali razbudiće se brzo, čim nešto prodaju - smeje se baka i dodaje da su oni ovde četvrtu godinu zaredom.
Jasminka Miljuš
Direktorka Centra za socijalni rad
ZARADE OKO 1.000 DINARA DNEVNO
Direktorka somborskog Centra za socijalni rad Silvija Kranjc kaže da deca mogu da zarade od nekoliko stotina do hiljadu dinara.- Ponekad i više ako prodaju neke vrednije i krupnije stvari kao što su roleri, bicikli i slično - objašnjava Kranjcova.
Pravila
ZABRANJENA PRODAJA HRANE
* Prodavci mogu biti samo deca
* Kupci mogu biti i deca i odrasli
* Trgovati se može svim što „ne narušava dostojanstvo deteta“
* Zabranjena je prodaja hrane, pirotehničkih sredstava i robe namenjene za preprodaju