Plavokosi miljenik nežnijeg pola, koga je koleginica Lili Alen svojevremeno uporedila s Dejvidom Bouvijem, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otkriva da je veliki fan najboljeg svetskog tenisera Novaka Ðokovića, kao i da inspiraciju za nove pesme crpi iz dela velikana svetske književnosti, u kojima neizmerno uživa.
Prvi put si u Srbiji, kako ti se dopada?
- Dobro je biti ovde, osećam se sjajno. Stigli smo dosta kasno večeras, pa nisam imao prilike da vidim grad. Ali sam zato gledao Novaka Ðokovića.
Navijaš li za njega?
- On je sjajan, odličan teniser, zaista uživam u njegovoj igri.
Šta znaš o festivalu Egzit?
- Svi koje poznajem rekli su mi da je ovo dobar festival i baš sam želeo da nastupim ovde. Bio sam siguran da će to biti sjajan nastup. Odlučio sam da izvedem nekoliko starih pesama, ali i neke s novog albuma koji pripremam. Sviđa mi se što sviram u dobrom terminu, kada je publika već dobro zagrejana.
Posle uspeha tvog debi albuma „Long Way Down“ rekao si da je slomljeno srce najbolje za pisanje pesama. Da li je i dalje tako?
- Nisam više siguran u to. Čini mi se da je to baš bilo davno i da više ne verujem u to. U svakom slučaju, to se odnosilo na moju prvu ploču.
Znači li to da nove pesme ne nastaju kao posledica tvog ličnog iskustva?
- Veoma mnogo čitam i to me zaista inspiriše.
Momci tvojih godina obično ne čitaju baš mnogo ili se bar misli tako. Šta je tvoja preporuka?
- Volim američke pisce, naročito Foknera, svakako preporučujem roman „Buka i bes“. Volim i rusku književnost, „Lolita“ Mihaila Bulgakova je veoma zabavna. Naravno, uživam i u engleskoj književnosti, Grejem Grin je baš dobar. A Hemingvej je verovatno moj najdraži pisac. Znam da moja generacija mnogo više gleda televiziju, ali ja biram knjige jer zahtevaju da se angažuješ, aktiviraju maštu i emocije mnogo više. Dobra knjiga daje ti sve.
Britanska muzička kritika nije ti baš naklonjena, NME je objavio mnogo ružnih stvari o tvojoj muzici. Da li te to pogađa?
- Uopšte ne. Svetu je teško udovoljiti.