FIBROMIJALGIJA: Kad bol u mišićima parališe

Konstantan pritisak u potiljku, donjem delu vratne i slabinske kičme, mišićima ramena i leđa, gornjeg dela grudnog koša, unutrašnje strane laktova i kolena znak je fibromijalgije, od kojeg u većem broju pate žene, a koje predstavlja vanzglobni reumatizam

Osećate neprestane bolove u mišićima celog tela i pritom ste izuzetno umorni. Ne pomaže ni duži san ni slobodan dan, nešto vas jednostavno lomi. Niste se posebno fizički zamarali, ali ti simptomi su i dalje prisutni. Ukoliko se već neko vreme tako osećate, trebalo bi da zakažete pregled kod lekara jer ti znaci ukazuju na oboljenje koje se zove fibromijalgija. Nema potrebe da paničite jer ono ne može da ugrozi život, a i te kako može da bude suzbijeno ukoliko počne da se na vreme adekvatno leči. Reč je o zdravstvenom problemu koji se u medicini objašnjava kao vanzglobni reumatizam.

Prim. dr Nevena Krstić, fizijatar-reumatolog sa Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije (KCS), kaže za Dr Kurir da se dijagnoza fibromijalgije postavlja ukoliko pacijent ima bolove na najmanje 11 od 18 standardnih osetljivih tačaka.

- Fibromijalgija je hronično difuzno bolno stanje, koje se manifestuje bolnim tačkama u mišićima i vezivnom tkivu. Njeni osnovni simptomi su ukočenost i bolna osetljivost specifičnih tačaka. Te tačke simetrično su raspoređene u mišićima vrata, mišićima u korenu kose na prevoju vrata, mišićima ramena, na unutrašnjim stranama laktova, u krstima i oko kolena. Osnovne simptome često prati i umor, poremećaj sna, jutarnja ukočenost zglobova, glavobolja, depresivno raspoloženje ili anksioznost - objašnjava dr Krstić.

Prema njenim rečima, žene češće obolevaju od fibromijalgije nego muškarci, a procenjuje se da je taj odnos od osam do 20 prema jedan.

- Bolest se najčešće javlja između 25. i 45. godine, ali ima i slučajeva obolele dece i osoba poodmakle dobi. Bolest je benigne prirode, ali je veliki socioekonomski problem jer se javlja u populaciji radno sposobnih žena - ističe sagovornica Dr Kurira i dodaje da uzroci nastanka fibromijalgije nisu poznati.

- Ispitivane su promene u mišićima i u centralnom nervnom sistemu. Kod obolelih su nađene promene u delovima mišićnih vlakana, a kompjuterskom tomografijom (CT) registruje se smanjen regionalni cerebralni krvotok u talamusu i još nekim delovima mozga, što se odražava na funkciju bazalnih ganglija. Sve to ukazuje na promenu u percepciji bola kod tih osoba. Ispitivanja ukazuju i na to da je kod nekih pacijenata s fibromijalgijom smanjen nivo somatomedina i serotonina, hormona sreće - kaže dr Krstić.

Lečenje fibromijalgije zahteva dosta strpljenja i upornosti kako lekara, tako i pacijenta.

- Ne postoje specifični lekovi koji bi se dali obolelima, ali zna se da im je potreban svakodnevni odmor i dobro dozirana, umerena fizička aktivnost. Nju čine vežbe istezanja mišića, što je osnova lečenja. Nikako se ne treba posebno zamarati, jer svaka vrsta stresa pogoršava kliničku sliku bolesti. Ponekad je u terapiju potrebno uključiti i psihijatra - naglašava dr Krstić.