Razvoj brzog elektronskog trgovanja državnim hartijama od vrednosti ne može se zaustaviti, a ostaje pitanje da li će HFT ili strah regulatora menjati likvidnost tržišta
Visokofrekventni trgovci - oni koji seju strah na tržištima hartija od vrednosti širom sveta - probili su se i na najveće od svih, tržište američkih državnih obveznica. U nekim krugovima to je izazvalo konsternaciju i zabrinutost.
Iako je tržište državnih obveznica SAD najaktivnije na svetu, njegova likvidnost je oslabila u proteklih nekoliko godina, a nestabilnost se pojačala. Najdramatičniji dokaz sve veće svojeglavosti ovog tržišta viđen je prošlog oktobra, kad je vrednost američkih državnih obveznica naglo skočila, a zatim ponovo pala za samo nekoliko minuta. Za jedan inače miran segment globalnog tržišta taj događaj je predstavljao neuobičajen nalet nestabilnosti; u matematičkim terminima, verovatnoća da se tako nešto desi jeste sedam sigma, odnosno jednom u milijardu i šeststo miliona godina.
Ponuđeno je nekoliko delimičnih objašnjenja, ali sve veći broj posmatrača tvrdi da je jedan od osnovnih uzroka tog potresa bio porast elektronskog trgovanja na tržištu državnih obveznica, koji je posledično doveo i do većeg učešća kompjuterskog, ultrabrzog, visokofrekventnog trgovanja (high-frequency trading, HFT).
Poslednjih meseci zvaničnici poklanjaju posebno veliku pažnju ovoj često kritikovanoj industriji. Članica Saveta guvernera Federalnih rezervi Lael Brejnard (Lael Brainard) izjavila je prošle nedelje da bi trebalo pažljivije proučiti ulogu HFT na tržištu državnih obveznica, budući da bi tržišta na kojima su takvi učesnici dominantni „mogla biti manje sposobna da apsorbuju velike potrese”. Čak je i američki sekretar za finansije Džek Lu (Jack Lew) ukazao da bi HFT, a ne regulativa, mogao da bude najveći krivac za pad likvidnosti.
Kao rezultat toga, TMPG (Treasury Market Practices Group), grupa banaka i menadžera imovine koji pomažu u postavljanju smernica za trgovanje američkim državnim dugom, prošlog meseca je ciljano izmenio svoje preporuke kako bi se osvrnuo na zabrinutost u pogledu automatskog trgovanja i upozorio da bi „burni, kratkotrajni poremećaji mogli da postanu češći”. Izjave koje neki bankarski trgovci nezvanično daju o HFT firmama mnogo su manje diplomatske.
Njihova zabrinutost je prirodna. Tempo i složenost strategija trgovanja mogu da pogoršaju kako ozbiljnost, tako i brzinu potresa na tržištima, a to je nešto što se mora pratiti i, ako je moguće, ublažiti. Predloženi su automatski prekidači trgovanja, ali čini se da oni ne bi bili delotvorni u praksi.
Problem je u tome što bi investitori, ako pomisle da je tržište državnih obveznica SAD nestabilnije nego pre, mogli da zahtevaju nešto više kamatne stope da bi ih zadržali u svojim portfolijima, što bi vremenom američke poreske obveznike moglo mnogo da košta. Osim toga, uloga koju američki državni dug ima u „podmazivanju” globalnog finansijskog tržišta, kao i njegova uloga repera za ostala tržišta obveznica, znači da bilo kakvi strukturalni problemi daju razlog za zabrinutost na međunarodnom nivou.
Postoje i drugi, podmukliji problemi. TMPG je u svom najnovijem pravilniku izričito zabranio „spufing” (izdavanje lažnih tržišnih naloga) i druge mahinacije u trgovanju. Američko državno tržište zvanično reguliše Komisija za hartije od vrednosti i berze, dok terminske ugovore za američke državne obveznice reguliše Komisija za trgovanje robnim fjučersima, ali poznavaoci tvrde da situacija u praksi podseća na Divlji zapad. To bi trebalo da se promeni.
Ipak, najveći deo ove ozloglašenosti rezultat je preterivanja ili previše pojednostavljenog shvatanja. U koš sa etiketom HFT gura se mnogo različitih stvari koje se međusobno isključuju, čime se zamagljuje pravo stanje.
Većina banaka je takođe prihvatila brzo, algoritamsko trgovanje. I nisu sve HFT firme paraziti, kako su predstavljene u popularnim pričama, koji se samo trude da preteknu druge investitore ne snoseći pritom nikakav rizik. Neke od njih se i dalje oslanjaju isključivo na brzinu, ali mnoge ulažu sopstveni kapital (mada oprezno) i koriste prednosti koje im pružaju agilnost, inteligencija i niski troškovi.
Dodatni učesnici na tržištu mogu biti prilično korisni ovih dana. Pooštreni propisi, rezanje troškova i disciplinovaniji pristup kapitalu i rizicima znatno su umanjili sposobnost banaka da utiču na likvidnost tržišta državnih obveznica. HFT firme su pomogle da se donekle popuni prostor koji je ostao prazan posle povlačenja banaka. S vremenom, brojni mali tokovi likvidnosti koje obezbeđuje HFT mogli bi da nadoknade presušivanje dotoka iz investicionih banaka.
Foto: Shutterstock
U nekim slučajevima HFT bi mogao da bude iznenađujuće stabilan izvor likvidnosti za tržište američkih državnih obveznica. Jedan od najupečatljivijih aspekata događaja od 15. oktobra bio je taj što likvidnost nije u potpunosti presušila uprkos ozbiljnosti situacije. Neke banke priznaju da su zbog problema s likvidnošću morale da zaustave svoje sisteme automatskog trgovanja, dok, s druge strane, nekoliko firmi za visokofrekventno trgovanje kaže da su samo pokušale da se manje izlažu riziku.
Stručnjaci kažu da bi razlika između cene koju su ljudi voljni da plate da bi kupili ili prodali državne obveznice SAD - opseg ponude i potražnje - bila znatno veća da nema visokofrekventnog trgovanja, a to održava troškove transakcija na niskom nivou. Na tržištu gde dnevni obim trgovine dostiže i 500 milijardi dolara to je veoma važno.
Pored toga, pritužbe na tržište koje se neprestano razvija ne mogu da promene stvarnost. I kralj Knut Veliki znao je da ne može da zadrži plimu, pa će tako i tradicionalisti morati da prihvate da se razvoj brzog elektronskog i kompjuterskog trgovanja državnim obveznicama ne može zaustaviti, osim ako se ne uvedu drakonski propisi.