All-IP - bliska budućnost industrije telekomunikacija

Grupacije troše milione evra kako bi odgovorile na rastuću potražnju za superbrzim internetom putem izgradnje mreže koja će omogućiti prenos veće količine podataka i veću fleksibilnost

Oko 10 milja (16 kilometara) izvan Ipsviča u istočnoj Engleskoj nalazi se globalno sedište „Britiš telekoma” (BT) za istraživanje i razvoj. Njegov aristokratski naziv u neskladu je s realističnim zgradama nalik laboratorijama, izgrađenim sedamdesetih godina u stilu brutalizma.

Tu, na nekadašnjem vojnom aerodromu, naučnici pokušavaju da stvore budućnost za BT - a mnogi telekomunikacioni giganti širom Evrope imaju slične planove - dok gledaju kako da podmire sve veću glad za uslugom trenutnog, širokopojasnog pristupa internetu, koji će nuditi mrežna tehnologija nove generacije.

Posle godina pada prihoda zbog žestoke konkurencije tehnoloških grupacija, telekomunikacione kompanije se sad usredsređuju na deo sveta inerneta gde mogu da promene stvari nabolje tako što će razviti mreže koje su u stanju da prenose velike količine podataka i odgovore zahtevima budućnosti.

„Posle godina štednje koje su bile odraz poteškoća s kojima se suočavao ovaj sektor, evropski operateri sad opet troše više na investicije, što ukazuje na povećan optimizam u toj industriji”, kaže Stiven Hauard (Stephen Howard), analitičar u HSBC.

U sektoru mobilnih komunikacija to znači krupne investicije u 4G mrežu, koje treba da obezbede brz bežični internet.

„Mi gledamo na ovu promenu kao na snažan signal za kupovinu - kao što smo to uradili u SAD pre 10 godina”, kaže Hauard.

Gavin Paterson (Gavin Patterson), direktor u BT, žali se da se ne pridaje dovoljna važnost naporima koje ta kompanija ulaže u razvoj usluga širokopojasnog pristupa internetu sledeće generacije.

BT već godinama najavljuje da će deaktivirati svoju tradicionalnu telefonsku mrežu u korist sistema zasnovanog na tehnologiji internet protokola (all-IP), koja, između ostalog, omogućava potrošačima da obavljaju pozive.

„Mogućnosti su ogromne”, kaže Paterson, ukazujući na sve veću potrebu za prenosom podataka potrošačima koji su željni gledanja video-snimaka na internetu, igranja igrica s više učesnika ili praćenja novosti na društvenim mrežama.

Rastuća potražnja za superbrzim internetom podstaći će prihode u sektoru telekomunikacija, prema studiji koju su prošlog meseca objavili konsultanska firma „Artur Di Litl” (Arthur D Little) i „Bel lebs” (Bell Labs), deo „Alkatel-Lusenta” (Alcatel-Lucent).

Ta studija kaže da su investicije telekomunikacionih kompanija neophodne, posebno u prelazak s tradicionalnih mreža telefonskih centrala, koje koriste bakarne žice na moderne IP mreže.

Novi proizvodi i usluge mogli bi biti razvijani u oblaku pre nego što se predstave posebnim tržištima i izmene da bi zadovoljili lokalne potrebe. Na primer, širokopojasni internet mogao bi da stigne u domove gotovo istog trena, a ne da se danima čeka tehničar da postavi kabl. Modernizacija mreže mogla bi da uštedi evropskoj industriji telekomunikacija 14 milijardi evra godišnje, tvrdi „Artur Di Litl”, dodajući da bi operativni troškovi bili smanjeni za 25 milijardi evra.

„Vreme je da evropska industrija telekomunikacija uvede umrežavanje u eru tehnologije oblaka. To neće biti lako, ali će biti vredno truda”, kaže Hesus Portal (Jesús Portal), partner u „Artur Di Litlu”.

Kompanija „Telekom Austrija” (Telekom Austria) prošle godine prebacila je svoje korisnike fiksne telefonije u matičnoj državi s mreže bazirane na telefonskim centralama na all-IP sistem.

„Dojče telekom” (Deutsche Telekom) je unapredio svoj sistem na sličan način. IP mreža će ispunjavati zahteve korisnika na nekoliko različitih tržišta iz jedne zajedničke baze pomoću tehnologije oblaka, što će smanjiti troškove i doprineti uvođenju novih usluga. Ova kompanija se nada da će postati all-IP operater do kraja 2018.

Direktor „Dojče telekoma” Tim Hotges (Tim Höttges) kaže da se 100.000 korisnika nedeljno prebacuje na internet platformu te kompanije. Prvi korak je bio kreiranje jedinstvene platforme koja je nudila sve tačke pristupa, od fiksnih do mobilnih uređaja. „Zatim smo sve to smestili na klaud platformu kojoj se pristupa iz svih zemalja u kojima poslujemo, što je smanjilo troškove i povećalo efikasnost”, objašnjava on.

Direktor „Nokije” (Nokia) Radživ Suri (Rajeev Suri) veruje da će IP mreže biti temelj za prelazak na objedinjeno tržište usluga mobilne i fiksne telefonije. „Naša industrija prelazi na all-IP mreže. Osam od deset najmoćnijih telekomunikacionih kompanija u Evropi već nudi objedinjene pakete”, kaže on. Jedan od razloga za to je težnja kompanija u ovom sektoru da ispune očekivanja svojih korisnika, koji žele da koriste veće pakete podataka a da plaćaju manje.

Pored toga, korišćenje IP mreže omogućilo je neke nove načine da se ostvari dobit. Kompanija koja koristi jedinstvenu IP mrežu na više različitih tržišta, na primer, može lakše da ponudi usluge internet televizije i gejminga u različitim zemljama.

Veličina može biti važna za pobedu u ovoj tržišnoj utakmici. Raniji nacionalni provajderi, velike kompanije kao što je „Vodafon” (Vodafone), poseduju neku vrstu „gravitacione sile” da ubrzaju i privuku profit od procesa objedinjavanja usluga - televizije na zahtev i širokopojasnog interneta, fiksne i mobilne telefonije - koji se trenutno odvija na tržištima.

Telekomunikacioni giganti mogu da naplaćuju premijum cene za veću brzinu protoka i količinu podataka koje nude, kao i za garantovani kvalitet usluge i partnerstva s grupacijama koje obezbeđuju sadržaj.

Internet platforme su korisne i za upravljanje većim obimom poslovanja i olakšavaju širenje kompanije kroz spajanja i akvizicije. Analitičari vide „Dojče telekom” kao mogućeg kupca BT, a činjenica da obe ove kompanije prelaze na sličnu IP mrežu mogla bi da olakša proces integracije.

Ne ulažu sve kompanije u mrežu i usluge. Ali, analitičari predviđaju da će one kompanije koje to ne učine imati suženi asortiman proizvoda i usluga kojima bi mogle da privuku i zadrže korisnike, i biće manje efikasne u odnosu na konkurenciju.

Daniel Thomas - London