„Jamaha” dronovima osvaja poljoprivredu SAD i EU

Dok „Amazon” ne dobije regulatorno odobrenje za isporučivanje paketa do naših domova pomoću dronova, jedno od poprišta najžešćih okršaja na brzorastućem tržištu bespilotnih letelica jeste ono na kome najmanje očekujete tehnološku revoluciju - poljoprivreda.

I tu na scenu stupa japanska tehnologija dronova, koja datira još od kraja osamdesetih godina prošlog veka.

„Jamaha motor” (Yamaha Motor) u maju je postala prva kompanija koja je dobila dozvolu u SAD za korišćenje drona za prskanje useva, koji podseća na helikopter i naziva se „armeks” (RMax). To je najveći komercijalni dron koji je odobrila Savezna vazduhoplovna uprava (FAA), dužine 2,7 metara, visine 1,1 metar i težine 64 kilograma.

Bespilotne letelice koje se koriste u komercijalne svrhe trenutno su zabranjene u SAD osim u slučajevima kad se dobije posebna dozvola Savezne vazduhoplovne uprave.

„Jamaha”, koja već prodaje poljoprivredne dronove u Japanu, Južnoj Koreji i Australiji, nada se da će dozvola Savezne vazduhoplovne uprave, koja se odnosi na upotrebu „armeksa”, omogućiti osvajanje ne samo tržišta SAD već i evropskih zemalja.

„Naši dronovi su dobri u prskanju pesticida i veštačkih đubriva na padinama, tako da su naša ciljna klijentela vlasnici vinograda u dolini Napa u SAD i Šampanj u Francuskoj”, navodi Osamu Išioka (Osamu Ishioka), generalni menadžer „Jamahe”.

„Jamaha”, drugi po veličini proizvođač motocikala na svetu, radi na razvijanju dronova već oko tri decenije, podstaknut zahtevima vlade Japana.

Oni su nečujno postali neizostavni deo japanske poljoprivrede. Njihova upotreba je sad toliko rasprostranjena da se „„Jamahini” dronovi koriste za prskanje poljoprivrednih hemikalija u proizvodnji čak jedne trećine ukupne potrošnje pirinča u Japanu.

Dok se Japan suočava s brzim starenjem stanovništva, ovi dronovi pomažu da se olakša mukotrpan posao starijim poljoprivrednicima koji se bave uzgajanjem pirinča.

Jasujoši Kasama (Yasuyoshi Kasama), tridesetšestogodišnji poljoprivrednik koji uzgaja pirinač i redovni korisnik poslednje verzije „Jamahinog” drona pod nazivom „fejzer” (Fazer), rekao je da je njegovim roditeljima i njemu ranije trebalo oko 10 dana da završe jedan od svojih najvažnijih zadataka, a to je sadnja sadnica pirinča i prskanje pesticida. „Zahvaljujući dronu, za to nam treba najviše dva dana”, dodao je on.

Međutim, ovo nije mala investicija. Kasama je potrošio više od 200.000 dolara za kupovinu „Jamahinih” dronova, ali kaže da vrede svaku paru s obzirom na uštedu koju donose u pogledu radne snage i vremena.

Kasama, koji ima dozvolu za upravljanje dronovima, smatra da će ova tehnologija pomoći da se promeni slika koju ljudi imaju o poljoprivredi kao zastareloj delatnosti. „Želim da promenim način na koji ljudi vide poljoprivredu”, navodi on. „Ako ona nije kul, nećemo moći da privučemo mlade ljude.”

S godišnjim prihodom od samo pet milijardi jena (41 milion dolara), „Jamahina” proizvodnja dronova čini samo mali deo ukupne prodaje ove grupacije, koja je iznosila 1,5 biliona (hiljada milijardi) prošle godine. Međutim, kompanija se nada da će povećati prodaju s očekivanih 320 dronova ove godine na barem 500 dronova do 2020. godine.

Analitičari kažu da je potencijal poljoprivrednih dronova ogroman. Prema podacima „Luks riserča” (Lux Research), firme koja se bavi istraživanjima i konsultantskim uslugama u oblasti novih tehnologija, očekuje se da će 2025. vrednost tržišta komercijalnih dronova dostići 1,7 milijardi dolara, od čega će 350 miliona dolara donositi bespilotne letelice prilagođene za poljoprivrednu upotrebu.

Komercijalni dronovi u SAD trebalo bi da donesu ekonomsku korist od 13,6 milijardi dolara tokom prve tri godine nakon što dobiju dozvolu da lete nebom, pri čemu bi udeo poljoprivrede i javne bezbednosti bio 90 odsto, prema podacima Asocijacije sistema bespilotnih letelica (AUVSI).

Savezna vazduhoplovna uprava u februaru je objavila dugo iščekivani nacrt propisa o upotrebi komercijalnih dronova koji dozvoljavaju let dronova pored drugih tipova letelica dokle god se nalaze u vidokrugu operatera.

Ova pravila nisu finalizovana, ali odluka Savezne vazduhoplovne uprave o „Jamahinim” dronovima podvlači „ogroman potencijal koji sistemi bespilotnih letelica imaju u oblasti poljoprivrede, pomažući poljoprivrednicima da bezbednije i efikasnije upravljaju svojim usevima i unapređuju prinose”, kaže Brajan Vin (Bryan Wynne), izvršni direktor AUVSI.

Ipak, konkurencija na tržištu komercijalnih dronova je žestoka. Na svetu već postoji na stotine kompanija koje tvrde da proizvode poljoprivredne dronove s „neznatnim tehničkim razlikama”, navodi Marijana Saenko (Maryanna Saenko), analitičar u „Luks riserču”.

„Jamaha„ će se u narednih nekoliko godina sasvim sigurno suočiti s većim naletom konkurencije, dok će se kompanije boriti da postanu sledeći sistem koji će odobriti FAA.”

U oblasti komercijalnih bespilotnih letelica „Da-Đeng” (DJI), kineski proizvođač takozvanih kvadkoptera na daljinsko upravljanje, postao je lider na tržištu sa svojim asortimanom dronova tipa „fantom”, opremljenih kamerama. „3D robotiks” (3D Robotics) sa sedištem u Kaliforniji u aprilu je lansirao svoj dron pod nazivom „solo” po ceni od 1.000 dolara kao direktnu konkurenciju „fantomu”.

Industrijski dronovi se suočavaju s većim preprekama za ulazak na tržište jer su propisi o bezbednosti i veku trajanja mnogo stroži.

Jedna od prednosti „Jamahe” jeste stručnost ove grupacije u proizvodnji motora, kao i bezbednosni učinak. Međutim, Išioka dodaje: „Jeftiniji dronovi u poljoprivredi predstavljaće opasnost po nas. Zasad se nadamo da drugi igrači neće ulaziti na tržište jer je (prskanje useva) uskospecijalizovana tržišna niša.”

Kana Inagaki - Tokio