Književnica iz Bosne i Hercegovine Nura Bazdulj Hubijar koja živi u Travniku napisala je na svom Fejsbuk profilu pismo premijer Srbije Aleksandru Vučiću povodom napada na predsednika srpske vlade u Potočarima.
Pismo vam prenosimo u celini:
"Poštovani gospodine Premijeru,
Bez obzira što ovih par redaka neće nikad ni stići do Vas, kao čovek, kao Bosanka i Bošnjakinja, i bez obzira što se ne slažem s nekim Vašim stavovima prvenstveno negiranja genocida u Srebrenici, imam potrebu zahvaliti Vam što ste ipak došli u Potočare. Ne ulazeći u to je li to bila vaša želja (volela bih da jeste!) ili je u pitanju politički čin,
Izražavam Vam iskrenu zahvalnost za to.
Nikome nije lako otići tamo, mislim da je Vama bilo teže nego ostalim zvaničnicima. Pratila sam prenos, bila ponosna na Majke Srebrenice koje su Vas srdačno prihvatile, rukovale se i zagrlile sa Vama. Čini mi se da Vam je u grlu stala kost kada Vam je jedna od Majki stavljala na rever cvet koji simbolizuju tragediju Srebrenice.
Videla sam i Vaše lice dok ste se upisivali u knjigu žalosti, i dok ste sedili na komemorativnoj sednici.
Meni lično Vaš dolazak je značio neopisivo mnogo. Bez obzira na sav bol koji osećam svih ovih godina, u meni je bila neka tiha radost što sve protiče zaista dostojansveno, kako i priliči takvom okupljanju. A kada su počeli zvižduci, kamenje, pogrdne reči, pokušaj da Vas ugroze fizički (emotivno ste već bili uzdrnani), osetila sam užasan stid.
Gospodine premijeru, nije to bio napad na Vas, bio je to, pre svih, napad ne nevino ubijene koje se ispraćalo u večnost. Kad neko dođe na dženazu ili sahranu, taman i da se radi o ljutom neprijatelju, tu neprijateljstvo prestaje i morao bi biti dočekan prijateljski. Vi ste došli kao prijatelj, bila je to Vaša pružena ruka nama.
Bio je to napad i na Majke Srebrenice, sve bližnje onih koji su u kabure spušteni.
Bio je to napad na organizatore obeležavanja dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici koji su predano i s ljubavlju pripreme vršili, koliko znam, sedam-osam meseci.
Bio je to napad i na gdradonačelnika opštine Srebrenica – gospodina Ćamila Durakovića koji je bio uzoran domaćin.
Bio je to napad na ljude koji su se vratili i žive u Srebrenici.
Bio je to napad na sve strane delegacije koji su čista srca došli odati poslednju počast i onima koji su ukopani tada, i onima koji su ukopavani svih ovih poratnih godina i onima koji još nisu pronađeni. Pokloniti se, poručiti celom svetu da je svako zlo pogubno i strašno i poželjeti da se zločini zaustave, da čovek čoveku bude čovek.
Bio je to napad i na sve one koji su, mada niko njihov tamo ne počiva, došli, kako iz drugih gradova Bosne, tako i iz regiona i celog sveta.
Bio je to napad na učesnike Marša mira, na bicikliste, maratonce i ostale koji su prevalili dugačak put.
Bio je to napad i za srbijanska udruženja koja propagiraju mir i suživot.
Bio je to napad na one koji su pred Narodnom skupštinom u Beogradu palili sveće.
Bio je to napad na Osječane koji su upalili 8.372 sveće, na sve kolone ljudi u brojnim gradovima u Bosni i svetu koji su mirnom šetnjom izražavali svoje sasećanje i počast.
Bio je to napad na mene.
Bio je to napad na dostojanstvo, na sve ono što ljude čini ljudima.
I što je nagore, bio je to napad na moju jedinu domovinu Bosnu i Hercegovinu u kojoj živim u prijateljskim odnosima sa svim ljudima ma koje nacije i vere bili. Mi, obični mali ljudi osuđujemo svako nasilje i zlo, ne samo Bosanci nego svi ljudi ovoga sveta. I koliko god da nas ima, pojavi se pojedinac, manja ili veća grupa, koji daju obrnutu sliku kao u ogledalu, koji bace sasvim drugo svjetlo i bace nas u deseti plan.
Poštovani gospodine premijeru, ja Vam u moje ime (ni u čije drugo nemam pravo) upućujem iskreno i duboko izvinjenje“.
S poštovanjem, Nura Bazdulj Hubijar Travnik
PREMIJERU REPUBLIKE SRBIJE - GOSP. ALEKSANDRU VUČIĆUPoštovani gospodine Premijeru,bez obzira što ovih par redaka neće...
(EPK)