Jedan čovek bez posla se prijavio na konkurs u Microsoftu za radno mesto ‘čistač kupatila’. Direktor za ljudske resurse ga je primio na razgovor i posle kratkog testa mu objavi:
“Primljeni ste. Ostavite mi vaš e-mail, tako da vam mogu poslati ugovor i spisak vaših dužnosti.”
On jadnik, zbunjen, odgovori da nema računar, pa samim tim ni e-mail. Direktor će na to:
“E pa onda, žao mi je, ako nemate e-mail, virtualno znači da ne postojite, tako da vas ja ne mogu primiti…”
Očajan sirotan izađe iz sedišta Microsofta, bez predstave šta bi mogao raditi i sa samo deset dolara u džepu. Uputi se prema supermarketu i tamo kupi gajbicu sa 10 kilograma jagoda. Za kratko vreme, proda sve jagode na komad idući od vrata do vrata i do podne duplira početni kapital. Iznenađen i s entuzijazmom, ponovi istu stvar tri puta i vrati se kući sa 60 dolara. Brzo je shvatio da bi mu taj sistem omogućio da preživi pa ga je počeo primenjivati u kontinuitetu, izlazeći uvek rano ujutro i vraćajući se kući uvek kasno naveče. Radeći tako, svakodnevno je oplođavao kapital. Za kratko vreme kupi ručna kolica da bi mogao povećati obim posla, a kasnije ih zameni sa jednim kamiončićem. Radeći tako, u roku od jedne godine, postade vlasnik male flote vlastitiih motornih vozila. Za pet godina je postao vlasnik jedne od najvećih mreža za distribuciju namirnica u SAD.
I tako, misleći na budućnost svoje porodice, odluči osigurati svoj život. Pozvao je brokera kako bi potpisao polisu osiguranja. Broker ga na kraju razgovora pita za njegov e-mail da bi mu poslao prospekt osiguranja.
Junak ove priče mu odgovori da nema računar, a samim tim ni e-mail.
“Baš čudno” prokomentisao je broker.
“Nemate e-mail, a uspeli ste napraviti imperiju. A zamislite gde biste bili, da ste ga imali!”.
Čovek se zamisli, pa odgovori: “… u Microsoft-u čisteći wc šolje!”