Porodica Živković malo pre tragedije došla je na vikendicu na samoj obali Dunava.
- Vera je htela da obiđe vikendicu i da počupaju malo trave, ali nije htela da vodi Uroša jer je bio nestašan. Međutim, mali je toliko plakao da je morala - priča za Kurir komšinica porodice Živković iz sela Dobra kod Golupca.
Papuče na obali
Ona objašnjava da je Uroš, čim su stigli na vikendicu, izašao iz kola i pojurio ka vodi.
- Vratili su ga, a otac Žarko je onda otišao da bere maline sa ženom. Dete je bilo sa bakom, ali se u jednom trenutku izgubilo. Vera je odmah zvala Žarka i rekla da ga nema. Mučeni otac je došao za pet minuta - objašnjava komšinica.
Prema njenim rečima, svi su krenuli da traže Uroša, ali se on nije javljao.
- Mali je voleo da se krije i koliko god da su ga zvali, on bi ćutao. Zato niko u tom trenutku nije mogao da nasluti tragediju. Međutim, onda su na oko 15 metara od vikendice našli njegove papuče - kaže naša sagovornica.
Pokušali da ga ožive
Ona naglašava da su istog trenutka u vodu ušli otac i majka.
- Kako je hodala u vodi, na dubini većoj od metar i po, na desetak metara od obale, Snežana je nogom zakačila njegovu ruku. Dozvala je Žarka, koji je onda izvukao mališana iz vode. Pokušali su sa veštačkim disanjem, bilo je nekih znakova da će ga oživeti, ali, nažalost, nisu uspeli. Ne mogu ni da zamislim kako im je bilo u tom trenutku - kaže komšinica i dodaje da je i lekar iz ambulante, koji je ubrzo stigao, pokušao da reanimira dete, ali bezuspešno.
Komšinica ističe kako je, čini joj se, bilo suđeno da se nesreća dogodi.
- Pre nego što su otišli na vikendicu, dečak je hteo da se popne na neke stepenice kod rođake, a da ga u tome nisu sprečili, tu bi nastradao. Baka Vera nije htela da ga vodi, ali on nije mogao da se smiri od plakanja, pa ga je povela. Ona ne može sebi da oprosti ovo što se dogodilo - kaže potresena komšinica.
Šok u porodici
PRESVISLI OD TUGE
Rođaka unesrećene porodice kaže da su svi presvisli od tuge.
- Nesrećni roditelji samo njega imaju. Gledali su ga kao malo vode na dlanu. Otac se pre oko godinu dana zaposlio kao vozač, a majka Snežana je nezaposlena. Svako jutro je vodila Uroša u vrtić i vraćala ga. Ne smem ni da pomislim kroz šta sad prolaze - kaže rođaka.
Komšije o Urošu
BIO JE VESELO I NESTAŠNO DETE
Uroš je, pričaju komšije, bio izuzetno lepo, veselo i pomalo nestašno dete.
- Svi su ga u kući voleli i pazili. Bio je pomalo nestašan, ali takva su sva deca. Čuvala ga je majka, ali i ta baka Vera. Ona je volela da se brine o njemu, iako joj je to ponekad teško padalo jer ima 70 godina - navodi komšinica iz sela.