KURIR U KUĆI DAJANE BUTULIJE: Rodnu kuću sam napustila sa 14 godina

Kada je počinjala da se bavi košarkom, njenom prvom treneru Tamašu rekao sam: „Dajana će biti veliki pobednik, videćeš.“ Eto, i video je, priča otac Dušan Butulija

Ako bi se kojim slučajem kandidovala za gradonačelnika Kikinde, Dajana Butulija trenutno bi pobedila s ubedljivim procentom glasova. Srpska košarkašica postala je najomiljenija sugrađanka. Opravdano i zaslužemo, jer je pozlatila grad medaljom sa Evropskog prvenstva.

Sjajnoj sportistkinji nedavno je priređen veličanstven doček u rodnom gradu, a Kikindu i posle tri nedelje od istorijskog uspeha krase bilbordi s njenim likom. Svi su ponosni na Dajanu, a tek roditelji...

Podrška porodice

Ekipa Kurira posetila je porodični dom Butulija. Tamo su nas dočekali osmesi, sjajno raspoloženje i sreće napretek.
- Pre nego što sam pošao u Budimpeštu na finale, shvatio sam da je tog dana Vidovdan i verovao da će se sve poklopiti. Nije baš tako izgledalo na početku, Francuska je delovala kao najnoviji tip svemirskog broda, a mi smo izgledali kao konjska zaprega. Opšte je poznato koliko Francuska ulaže u sport, tako da nije bilo našeg srca, inata i božje ruke, ne bi smo uspeli - naglašava presrećni otac Dušan, koji nam je zatim ispričao jednu anegdotu.

- Kada je počinjala da se bavi košarkom, njenom prvom treneru Tamašu rekao sam: „Dajana je rođeni šampion, pobednik, videćeš.“ Eto, i video je - uz osmeh se priseća Butulija.

Sa širokim osmehom ponosna majka priča o ćerki.
- Najlepši momenat mi je kada su devojke igrale protiv Hrvatske i posle utakmice se sve zajedno slikale sa zastavama. U vazduhu sam tada osetila da će nešto lepo da se desi za Srbiju - kaže mama Ruža, koja inače utakmice ne sme da gleda uživo, već uveče prati reprizu.

Gledajući silne pehare, medalje i evocirajući uspomene uz fotografije, junakinja Dajana premotala je film na početak.
- Bilo mi je mnogo teško kada sam sa 14 godina otišla iz Kikinde. Hiljadu puta sam htela da odustanem, ali onda dođe utakmica, pobeda i sve se promeni. Porodica je uvek bila uz mene, bez njih ne bi sigurno uspela - priča Dajana.

Ponos Kikinde

Sa suzama u očima zlatna devojka je izašla na doček pred sugrađane.
- Bila sam baš ponosna. Doček je bio izuzetno lep, poseban je osećaj kada tako nešto doživiš u rodnom gradu.

Tako se prijatno druženje s porodicom Butulija privelo kraju. Bilo, ponovilo se.
- Šampioni, eto nas opet kod vas posle Rija - rekli smo Butulijama prilikom napuštanja njihovog porodičnog doma.