BEOGRAD - Srbijanski muftija Muhamed Jusufspahić, u regionu poznat po širenju tolerancije i kao čovek koji prati civilizacijske tokove, govori o Srebrenici, Islamskoj državi, ljubavi prema Bogu i Partizanu.
— Bog je dozvolio da nam se desi Srebrenica, jer nam je dao slobodu, a neko je izabrao da bude tako. Verujem da će nakon svih tih komešanja, kod ljudi koji spoznaju boga, ovo biti šarena laža, koja će ogaditi svaki budući pokušaj ljudi koji profitiraju na granicama. To su antihristovci, anitmesijanci. Bog kaže: ako ti neprijatelj ponudi mir, prihvati ga i nemoj puno da zapitkuješ je li dobronameran, uzdaj se u Boga. Da li će Bakir da vaga srce Vučićevo? Samo treba da bude strpljiv. Da li Vučić išta može da sakrije Bogu? Ne može ništa. Jesi ponudio mir — evo ruke.
A taj koji hoće da ne budemo u miru, hoće da profitira, da prodaje oružje, meso ludih krava, naše bubrege. Taj je i dozvolio istrebljenje.
Tu je i priča o Naseru i Ratku, ljudima koji su prevareni, ali na tom putu dozvoljavanja drugima da ih varaju, oni su oživeli deo svog života kao prevaranti. Postoji neko ko je prevaren, ali nije se pretvorio u prevaranta.
Ovi se nisu na vreme zaustavili. Zbog njih narodi pate. Kada laže onu ženu u autobusu da će sve biti u redu, to je sramota koju srpski narod lako može da skine sa sebe.
Na pitanje da li je na Srbima kolektivna odgovornost i kao da generacije, ni krive ni dužne, treba da ispaštaju zbog ljage na nečijem imenu muftija kaže.
— Bože sačuvaj, srpski narod nije genocidan. Srpski narod nije istrebitelj, ali je Ratko bio. Mi se nismo kolektivno rađali, nećemo tako umirati, niti ćemo kolektivno pred Bogom odgovarati. Suština kolektivna ili sabornost je da se pomogne svakom pojedincu da Boga ne zaboravi.
Ima društava koja pomažu pojedinca da Boga zaboravi, mi smo u takvom društvu.
Prvi u svetu je Novak Đoković, to nije cela Srbija, on ima zasluge za to društvo, ali on je to zaradio. Onaj ko je ubijao, ko je naređivao, tu nema kolektivne odgovornosti, oni su genocidni. Ko ubije jednoga, kao da je ubio čovečanstvo.
Poznati ste u regionu kao duhovni vođa koji se zalaže za miran suživot, razumevanje među ljudima, ali pojedine. Vaše kolege svojim istupima raspiruju strasti, o političarima da ne govorimo. Vera nas vekovima razdvaja, da li može da pobedi politiku?
— Sve što svako treba da uradi jeste da se okrene Bogu, jer samo na taj način smo se svi okrenuli jedni drugima. A šta će drugo da pobedi, ima li ovde ko jači od Boga?
Kada dođe sudnji dan, Bog neće dati svoju milost onome koji ga nije pomenuo. Svim ovim slučajevima, životnim, on nam daje luču, slobodu da sami razlučimo dobro od lošeg.Šta mislite o inicijativi za prekograničnu saradnju u Sandžaku? To pitanje će sigurno biti politizovano, zato što taj deo naseljavaju uglavnom muslimani.
— Sve je politizovano, pre sadašnjih granica bile su druge, treće. Mi smo ljudi i naše granice nisu granice, to mora da bude najvažnije. Nije Adam, kad ga je Bog spustio na zemlju rekao, evo ih SAD, evo Šumadije, a tamo piše Bosna. To je jedna zemlja, vaseljena. Nastanio je jednog čoveka i ona više nije bila prazna, to je bila globalizacija — od globus, a ovo sada je globalizacija — od globa, globiti.
Najčešća meta radikalnih islamista u svetu do sada su bili muslimani, što je najveći apsurd ove globalne pretnje. Ko po Vašem mišljenju stoji iza takozvane Islamske države?— Ljudi koji samome Bogu služe, oni će uvek biti napadani od antihristovske, antimesijske države. To je prvi deo odgovora. A drugi je — pljačkaški pohodi.
Blago ovoga vremena je energija. Energetika je povod za pohod. Razaznaće se istina od neistine kada Bog nama bude konačno ukinuo struju, gorivo, kad jedni drugima budemo mogli samo da dojašemo. Biće i zlonamernih gostiju, ali će biti mnogo manje nego u ovo vreme poludelih ljudi kojima nije problem da žrtvuju hiljade, milione ljudi zbog dinara, dolara, evra. To je prokletstvo u koje su oni zašli. Ako im ne pružimo otpor, mi smo izdali Boga.
Aktivni ste na društvenim mrežama. Šta je lakše — braniti tezu da nisu svi muslimani fundamentalisti ili Partizan od zvezdaša?
— Deluju virtuelno, ali iza tih profila su ljudi. Ja i u tome nađem Boga. Mi smo dobro i zlo, nema dobra bez zla. Bog nas je stvorio u tim kontrastima, da nađemo pravi put. Ljudi vole paradajz koji miriše, ali njega nema bez amonijaka, a amonijak grozno smrdi. Nema ni lepote života u zdravlju, bez bolesti posle koje se oporavite. Nema ustajanja bez pada. Tako nam je Bog dao Zvezdu i Partizan u svim tim smislovima — da jedni drugima poslužimo da samom Bogu služimo.
(Sputnjik)