Zbog misterije koja okružuje pad neidentifikovanog letećeg objekta u Daljnegorsku mnogi ovaj incident nazivaju „sovjetskim Rozvelom“.
Poskakivanje
Stanovnici Daljnegorska ugledali su neobičan objekat u 19.55 sati 29. januara 1986. Oko sto svedoka primetilo je sferu kako lebdi na 600 ili 700 metara nad zemljom i kreće se brzinom od oko 50 kilometara na sat. Kako je jedan od njih objasnio, bila je prečnika oko tri metra i imala je skoro pravilan oblik lopte, bez ikakvih ispupčenja ili rupa.
- Lebdela je paralelno sa zemljom, a onda je krenula nagore, pa se vraćala. Svaki put kad bi krenula ka nebu, dodatno bi zasjala. Poskočila je najmanje dva puta, možda čak i četiri, a onda je samo pala na brdo 611. Videla se eksplozija, ali se ništa nije čulo. Videli smo vatru, a plamen je bio plave boje i goreo je skoro sat i po vremena - ispričao je jedan od svedoka.
Vest o tome prvi put se pojavila u časopisu „NLO: Šta? Gde? Kad?“ 1990, a zatim i u listu Fenomeni nekoliko godina kasnije. Tek u 2004. priča se pojavila i u poznatijim medijima poput ruske Pravde.
Bez panike
Kako navode mediji, stanovnici se nisu nimalo uspaničili. Pomislili su da je reč o vojnom eksperimentu koji je sprovodila jedinica iz obližnje baze sovjetske armije. Međutim, ispostavilo se da ni ruske ni strane trupe nisu eksperimentisale u blizini.
- Otprilike dva dana posle nesreće grupa spasilaca i istraživača, koju je predvodio Valerij Dvužilnij, popela se na planinu i skupila ostatke metalnih delova NLO za analizu. Rezultati su ih zapanjili. Fragmenti su sadržali skoro sve elemente periodnog sistema. Legura je bila neverovatno snažna, nije moglo da je preseče ništa osim dijamanta. Takođe, čudne stvari su se dešavale s metalom - određeni metali odjednom su postajali nešto drugo. U početku su u leguri primećeni zlato, srebro i nikl. Kad je legura prilikom ispitivanja istopljena u vakuumu, oni su postali titanijum i molibden. Jedina stvar koju je bilo moguće objasniti bio je pepeo nađen na mestu nesreće. Nešto biološkog porekla je spaljeno tokom pada: jato ptica, pas lutalica ili neko unutar letelice - pisala je ruska Pravda 2004. godine.
Naučnici nisu imali logično objašnjenje za to što su našli, dodaje list, pa su sve nazvali „misticizmom“.
Nakon raspada SSSR svi fragmenti predati su engleskim, američkim i japanskim naučnicima. Kako je pričao Valerij Dvužilnij, istraživač, ufolog i pisac prvog teksta o „daljnegorskom fenomenu“, on je pozvao kolege da obiđu mesto pada neidentifikovanog letećeg objekta i da sve snime. Međutim, nisu bili od velike pomoći jer je većina rekla da je verovatno reč o tajnoj tehnologiji KGB.
Na mesto pada NLO nedugo posle nesreće poslata je još jedna ekspedicija, čiji vođe je bio čuveni ruski ufolog Vadim Černobrov, a otkrili su da se čak i silicijum magnetizovao.
- Popeli smo se na planinu zajedno s Valerijem Dvužilnijem. Prikupili smo skoro 30 kilograma različitih metalnih i drvenih čestica, ali i kamenja. Njih smo zatim poslali na ispitivanje u Moskvu, i to u nekoliko različitih centara. Rezultati su bili zapanjujući - to nisu bili ni ostaci prirodnih čestica, ni delo postojeće ljudske tehnologije - ispričao je Černobrov.
Tajna tehnologija
On dodaje da je, s obzirom na to da nije otkrio celu letelicu, moguće da se NLO nije srušio u Daljnegorsku, već da se samo loše prizemljio, pa je kasnije napustio to mesto. Ipak, ono što je ostalo toliko je čudno da zaslužuje pažnju istraživača. Međutim, objasnio je Černobrov, kad god bi ekspedicija došla i fotografisala mesto pada, posle razvijanja filma videli bi da su sve slike crne.
Tvrdnje naučnika
EKSPERIMENTALNA TEHNOLOGIJA AMERIKE
Najčudnije što je otkriveno u Daljnegorsku bila je svojevrsna „gaza“ napravljena od neverovatno tankih, svega 17 mikrona širokim ugljeničnih i metalnim vlaknima. U to vreme nije bilo moguće napraviti ni nešto samo nalik tome. Takođe, niko nije znao čemu bi to moglo da služi. Ruski naučnici nisu želeli ni da pomisle na vanzemaljce i njihovu tehnologiju, već su rekli da je verovatno deo neke američke revolucionarne i eksperimentalne tehnologije - pisala je Pravda.
Druga viđenja
ČESTO MESTO POSETA
Osam dana posle pada NLO na brdo 611, 8. februara 1986, dve žućkaste sfere viđene su nešto severnije od Daljnegorska. One su mesto nesreće preletele četiri puta, kružeći oko njega.
U 23.24 sati 28. novembra 1987. iznad istog mesta pojavila su se 32 leteća objekta. To je videlo nekoliko stotina svedoka, među kojima su bili i civili i vojnici. Čak 13 letelica stiglo je do Daljnegorska i tri su lebdele nad gradom, a ostale su osvetljavale okolna brda. Sve sfere su lebdele nečujno i na visinama od 150 do 800 metara. Svedoci su uglavnom mislili da je ili reč o meteoritima ili o letelicama sovjetske armije. Neki svedoci tvrde da su videli i veliki cilindrični objekat veličine otprilike kao petospratnica kako lebdi nad zemljom. Rudari borskog revira u Daljnegorsku uplašili su se da će taj objekat pasti na njih. Letelica je bacila i zrak ljubičastoplave boje, koji nije napravio nikakvu štetu. Ruske TV i radio stanice objavile su da je reč samo o meteorološkim pojavama.
Kineski izvori
LEBDI CRVENA KUGLA
Nedaleko od ruskog mesta Daljnegorsk nalazi se kineski kosmodrom Sičang. U vreme nesreće nije zabeležen nijedan let ni ruskih ni kineskih raketa, ali su 25. januara 1988. kineske novinske agencije objavile da je blizu kosmodroma zabeleženo lebdenje svetleće crvene sfere, koja je tu letela nekih 30 minuta.
Činjenice
SVEDOČENJA O NLO U DALJNEGORSKU
19.55 sati, 29. januar 1986.
crvena sfera koja je pala na planinu posle pola sata lebdenja oko grada
20.30 sati, 8. februar 1986.
dve žućkaste sfere lebdele su nad gradom i obilazile planine u okolini
23.24 sati, 28. februar 1987.
32 sfere lebdele nad gradom; kraj rudnika viđen cilindrični objekat veličine petospratnice