Škotska kikbokserka, pisac i majstor nekoliko borilačkih veština, Šanin Hašmat, ispričala je kako je odlučila da odustane od seksa na pet godina. Ovo je njena ispovest.
“Sve u svemu, prilično smo zeznuti kada je seks u pitanju.
Ono što bi trebalo da predstavlja iskustvo zadovoljenja intimne fizičke veze s drugim ljudskim bićem (ili više njih, ako hoćete) prečesto biva narušeno teškoćama kojima su uzrok manjak samopuzdanja, strah od loše izvedbe ili bazična nesposobnost za vođenje iskrenog i dostojanstvenog razgovora s našim partnerima.
Sigurna sam da ima mnogo žena koje nemaju takav problem i koje vode zdrav i ispunjen seksualni život. No, kod mnogih drugih – tu ubrajam i sebe (pobegla sam sa 12 godina iz porodice u kojoj mi je pretio prisilan brak) - o jednostavno nije slučaj.
Oskar Vajld se nije šalio kada je rekao da se sve na svetu vrti oko seksa, osim seksa samog. Seks se vrti oko moći.
Već nekoliko godina zarađujem za život otvoreno govoreći o seksu samo kako bih razbila tabu. Telesna intima je osnovna ljudska potreba i trebalo bi da bude normalno da i žene žele seks i uživanje. U tom smislu me pomalo sramota da priznm svoju, ne tako prljavu, tajnu – sve donedavno nisam imala seks punih pet godina.
Za nekoga ko veruje da bi žene trebalo oberučke da prihvate sopstvenu seksualnost, mogu da kažem da se od svoje 27. do 32. godine života nisam upuštala u previše telesnih kontakata.
Otkud taj izostanak akcije?
Počelo je s krajem moje zadnje veze 2010. godine. Moj bivši, nazovimo ga ‘S’, bio je emotivno nasilan, kritikovao je moj izgled i životni stil, a povremeno me gotovo prisiljavao na neke stvari.
Pitanja su pljuštala: ‘kako je došlo do toga, jeste li koristili kondom, kako da ti verujem da želiš da budeš u vezi kad si imala toliko avantura…’
Kada sam konačno otišla iz te otrovne situacije, zaklela sam se da više nikada neću biti s nekim ko me ne poštuje, koga nije briga za moju sreću i uz koga se ne osećam potpuno sigurno.
U to vreme, pojma nisam imala da je ta zakletva značila da neću imati seks pola decenije.
U intenzivnom periodu autorefleksije koji sledi nakon svakog raskida, pitala sam se da li sam ja problem. Čak sam razvila jednaku opsesiju o sopstvenoj prošlosti koju je imao i ‘S’.
Na kraju sam samoj sebi priznala da u tri navrata, pre nego sam upoznala ‘S’, nisam uopšte birala. Bila sam silovana. Jedino što ta iskustva do tada nisam tako nazivala jer sam bila dubinski uverena da sam ja sama odgovorna za njih.
U jednom slučaju sam bila pijana. U drugome sam otišla kući s nekim za koga sam mislila da mu mogu da mu verujem nakon što sam zakasnila na poslednji prevoz. U poslednjem slučaju sam zapravo dala pristanak za prvi put, ali sam na drugi bila naterana.
Takođe, verovala sam u popularni mit da to nije moglo biti silovanje jer nisam pružila nikakav otpor. Sve dok se nisam navukla na društvene mreže i počela više da čitam o feminizmu, nisam shvatala da nisam jedina s takvim bolnim iskustvima. Ukočiti se ili isključiti se – to je instinktivni odgovor na na napad kako ga opisuju mnoge žrtve silovanja, a upravo sam tako reagovala i ja.
Foto-ilustracija: ProfimediaFoto-ilustracija: ProfimediaBio je markantan, drzak i harizmatičan. Žudela sam za njim i on za mnom, ali ni za čim ozbiljnijim. S obzirom da verujem da bi žene trebalo da mogu da uživaju u neobaveznom seksu, stvar je trebalo da bude jednostavna.
‘M’ je ispunjavao većinu mojih kriterijuma – bio je pristojan i pažljiv, očigledno mu je bilo stalo do mog uživanja. Najvažnije, čuo bi kada bih mu odgovorila ‘ne’ na njegova redovna pitanja o tome da li bih htela neobavezan seks.
Ali s njim nisam mogla da se osećam sigurno. Možda u to vreme i nije bilo čoveka uz kojeg bih mogla da budem sigurna i tu dolazim do same suštine moje petogodišnje apstinencije.
Ništa s njim na kraju nisam ni imala, ispostavilo se da želimo različite stvari, on je danas u braku… Ali vratio mi je ono malo nade u mogućnost da jednostavno treba da nađem onog pravog, nekoga ko bi mogao da bude dovoljno obziran kad je reč o seksu.
Tek početkom ove godine ponovo sam počela da izlazim.
Jedan važan način na koji dolazim do spoznaje da se s nekim osećam sigurno je razgovor o pristanku na seks, koji moram da vodim od samog početka veze. U zavisnosti od načina na koji taj razgovor bude vođen, on čak može da preraste u sjajnu predigru.
Neobavezan seks je komplikovan mnogim ženama. Neetička pornografija snosi ogroman deo krivice za smešno netačan prikaz ženskog orgazma, ako uopšte bude i prikazan. Previše muškaraca gleda i ponavlja ono što vidi, a na kraju to više nije seks.
Dolazim iz muslimanskog okruženja (premda se više ne identifikujem kao muslimanka), u kojem je ženska seksualnost često pod snažnom kontrolom porodice i zajednice i znam da su moja iskustva za neke dokaz da bi to tako upravo i trebalo da bude.
Ali odbijam da prihvatim bilo kakav oblik seksualne podređenosti (osim ako nije unapred dogovorena, no to je druga priča). Ne prihvatam naš pravni sistem koji silovatelje pušta na slobodu, a žrtve vodi kao osumnjičene. Ne verujem da je najbolje što možemo da očekujemo od seksa, da će on biti bezbolan i nenasilan.
A sasvim sigurno ne prihvatam da sam loša osoba samo zato što - konačno, nakon pet dugih godina - uživam u nečemu što bi trebalo da bude zadovoljavajući čin intimne povezanosti među ljudima."