KRALJEVČANIN VLADAR SIBIRA: Lepojević najbolji strelac Superlige Rusije

Kraljevo – Nikola Lepojević kao najbolji strelac Superlige Rusije već dve godine nosi kapitensku traku košarkaškog tima Univerzitet Surgut.

Nikola Lepojević još kao dete zavoleo je veliku narandžastu košaršašku loptu u rodnom Kraljevu, počeo je da trenira u Slogi i brzo postao jedan od najboljih mladih igrača ondašnje Jugoslavije. Već je tada bilo jasno da iz Kraljeva stiže ubitačan šuter sjajnih fizičkih predispozicija, koji može da igra na pozicijama plejmejkera, beka i krila.

Vrhunac u dresu Sloge Nikola je doživeo 2002. godine na utakmici protiv „strašne“ Budućnosti, tadašnjeg šampiona države, za koga su igrali Igor Rakočević, Dejan Milojević, Dejan Tomašević, Žarko Čabarkapa, Džerom Džejms… a trener bio Bogdan Tanjević. Lepojević je sa dve trojke, a potom i odlučujućim košem u samom finišu bio tvorac neverovatne senzacije na prvologaškoj sceni.

Upravo ta rola mu je bila odskočna daska za nastavak profesionalne karijere, pa je zaigrao za OKK Beograd, Crvenu zvezdu, a kasnije je prošpartao Evropu uzduž i popreko, da bi se poslednje dve godine skrasio u ekipi Univerzitet Surgut iz Rusije. Dobio je i retku čast da kao stranac ponese kapitensku traku kluba iz dalekog Sibira. Reklo bi se da je to i logična odluka trenera, s obzirom na to da je četiri puta bio najbolji strelac ruske Superlige. Prošle sezone beležio je 22,8 poena u proseku.

Nikola, ipak, najviše voli da odmara u Kraljevu, ali je to, kao i svakog leta, radni odmor, jer se sa trenerom Draganom Stefanovićem i kondicionim stručnjakom Petrom Popovićem, priprema za nove izazove.

„U Surgut sam stigao još 2008. kada je tim vodio naš trener Željko Lukajć, a saigrač mi je bio Slavko Stefanović. Nakon igranja u toploj Grčkoj, nije bilo lako naviknuti se na nove klimatske uslove, na veliku hladnoću u Sibiru. Ipak, već dugo sam u tom klubu, sada sam i kapiten, a produžio sam ugovor za još dve godine. Tako da sam se potpuno navikao i nema nikakvih problema“, priča Lepojević za Kraljevo Online.

Nije baš uobičajeno da stranac bude kapiten, pošto ruski timovi traku uglavnom dodeljuju domaćim igračima. Ti si jedini kapiten stranac u celoj ligi?

„Jeste. Vrlo je teško da neko ko nije Rus postane kapiten. Uglavnom su to njihovi stariji iskusniji igrači. Međutim, ukazali su mi čast da već dve godine nosim kapitensku traku, a tako će biti i u buduće. Imam sjajan odnos sa predsednikom kluba i trenerom. Poštuju me jer sam već pet godina u klubu, a bilo je i teških situacija kada smo ispali u drugu ligu. Tako da cene činjenicu što sam ostao.“

Kako ljudi u Rusiji, a posebno u tom delu tako velike zemlje gledaju na nas Srbe?

„Vole nas, definitivno na nas gledaju kao na braću. Cene našu košarku, mnogi ruski timovi dolaze u Srbiju na pripreme i jako nas dobro poznaju. Iste smo vere i mogu da kažem da imaju veoma pozitivno mišljenje o Srbima. Osvajanje srebra na Svetskom prvenstvu u Španiji mnogo je doprinelo podizanju rejtinga srpskih igrača u Rusiji i uopšte u inostranstvu.“

Kakva je ruska Superliga u odnosu na poznatiju regionalnu VTB ligu?

„Prilično je kvalitetna, obračaju pažnju na to da pruže šansu mladim igračima. Pripremaju ih za značajnije uloge u velikim klubovima kao što su CSKA ili Himki. Svaki klub može da registruje tri stranca, ali forsiraju razvoj svojih mladih igrača. Šteta što nema više Srba u toj ligi.“

Možeš li da opšišeš Surgut, malo ljudi u Srbiji je uopšte čulo za taj grad.

„Očigledno je da se strašno brzo razvija. Interesantno je da ima dosta radnika, inžinjera i uspešnih ljudi iz Srbije koji dolaze na utakmice i gledaju nas. Zbog toga u Surgutu možete da naiđete i na srpske restorane. Čini mi se da me tamo zna više ljudi nego u Srbiji. Inače, grad je centar regije koja je izuzetno bogata naftom i tu su glavne ruske naftne i gasne kompanije.“

Igrao si i u Ukrajni, kako iz tvoje perspektive izgleda sukob dve zemlje i koliko se to oseća u Rusiji?

„Sećam se početka sukoba i da je bilo mnogo razočaranih jer su povezani. Mnogo Rusa živi u Ukrajini i obrnuto. Očigledan je bio strah šta će sve da se desi i bilo je mnogo neizvesnosti među stanovništvom.“

Bio si član Crvene zvezde, crveno-beli su posle dugog niza godina prekinuli dominaciju Partizana. Da li si očekivao ovakav razvoj događaja?

„Definitivno veliki rezultat Zvezde, posebno jer je Partizan dugo vladao srpskom košarkom. To je plod dugogodišnjeg dobrog rada i kvalitetne organizacije. Osvojili su sve i drago mi je što je tako. Verujem da će nastaviti istim putem.“

Kako danas, posle 13 godina, gledaš na legendarnu pobedu Sloge nad Budućnošću i tvoje odlučujuće poene u finišu tog meča?

„Ta utakmica je bila prekretnica u mojoj karijeri. Tada su počele da se dešavaju mnoge stvari, otišao sam u Beograd, a kasnije potpisao za Crvenu zvezdu. Još uvek pamtim taj skok u napadu, koš u poslednjim sekundama i haos u Hali sportova. Tada je Sloga igrala protiv velikih klubova, a uspeli smo da pobedimo Budućnost, koja je bila šampion i izuzetno jak tim. Tek sada ljudi shvataju šta smo tada uradili i kakva se košarka igrala u Kraljevu. Naš teren bio je užasno težak za sve rivale. Ekipu su činili igrači iz Kraljeva ili oni koji su dugo igrali za Slogu. Međutim, nema toga više. Prolaze godine, a sve je manje mladih talentovanih momaka.“

Kraljevo je, ali i Čačak, tih godina imalo sjajne juniorske timove koji su se borili za titulu šampiona države.

„Nema više takvog rivaliteta između Kraljeva i Čačka. Ja sam bio kapiten juniora Sloge, a trebalo je da budemo velika perspektiva srpske košarke. Međutim, to se nije ostvarilo. Moraju ljudi u gradu, ali i u Srbiji da se zapitaju šta se dešava sa gradovima koji su bili kolevke srpske košarke, sa Krajevom i Čačkom, odakle su stizali veliki košarkaši. Možda je to problem i lige i mnogih drugih faktora“, istakao je Nikola Lepojević.

Predrag Gajić / Kraljevo online