DA MOGU DA JE ZAGRLIM SAMO JOŠ JEDNOM: Otac Tijane Jurić godinu dana posle tragedije
SUBOTICA - Bio sam u Belgiji te noći. Telefon mi je bio isključen. Kad sam ga ujutro uključio, video sam više od 200 propuštenih poziva. Ubrzo sam saznao da je Tijana nestala... Seo sam u prvi avion i došao u Srbiju, kaže Igor Jurić, otac devojčice koju je, 26. jula 2014. godine, 25 minuta posle ponoći, mesar Dragan Ðurić oteo u Bajmoku i iste noći zverski ubio.
Poslednji SMS
Igor i Mirjana Jurić, sestra Saška, rodbina, tridesetak Tijaninih drugova i drugarica juče su na groblju u Subotici obeležili godinu dana od Tijanine smrti.
- Danas mi je stiglo više poruka nego u prvim danima kad je nestala. Ponosan sam što su ljudi prepoznali u njoj dobrotu, što su uvideli kakvo smo dobro i pametno dete izgubili. Verujte, svake noći kad legnem pred očima mi je njen lik, njene reči pune optimizma i ljubavi prema životu i svima nama. Svake noći imam jednu želju, da mi dođe u san, da mi bar nešto kaže, da mogu da je zagrlim barem još jednom... - rekao je potresenim glasom Tijanin otac.
On se prisetio kad se tog petka, 25. jula, poslednji put čuo sa ćerkom.
- Stigla je sa mora. Dobio sam poruku od nje. „Tata, vratila sam se s mora, dobro sam i idem večeras u Bajmok. Upisala sam muzičku, etno-pevanje i violončelo.“ To je bio naš poslednji kontakt - kaže Igor Jurić.
Zajedno plaču
Kako navodi, prošla godina bila je teška i rečima se ne može opisati.
- Svako od nas na svoj način boluje. Moja supruga i ćerka Saška nisu u javnosti jer im je lakše da u tišini nose tugu. One su zaista jake, ali imamo svoje trenutke kad smo u kući i kad zajedno plačemo i tugujemo jer ne želimo da naši prijatelji i rođaci vide koliko nam je teško. One su dva heroja, dva borca, da nema njih dve koje me iz pozadine guraju, mislim da ne bih uspeo da uradim ovoliko važnih stvari - rekao je Jurić i podsetio na značaj donošenja Tijaninog zakona i osnivanja Fondacije „Tijana Jurić“.
(J. I. - P. S.)