Snimak depozita kalcijuma u arterijama može da pomogne doktorima da procene koliko će neko još da živi, pokazalo je novo istraživanje. Test koji je nazvan koronarni snimak kalcijuma, uz pomoć običnog CT aparata (skenera), otkriva depozite kalcijuma u tri glavne arterije koje odvode krv iz srca, objasnila je vođa studije Lesli Šo, profesor kardiologije Emori univerziteta u Atlantu.
Snimak depozita kalcijuma u arterijama može da pomogne doktorima da procene koliko će neko još da živi, pokazalo je novo istraživanje. Test koji je nazvan koronarni snimak kalcijuma, uz pomoć običnog CT aparata (skenera), otkriva depozite kalcijuma u tri glavne arterije koje odvode krv iz srca, objasnila je vođa studije Lesli Šo, profesor kardiologije Emori univerziteta u Atlantu.
Osobe sa većom količinom kalcijuma u ovim arterijama imaju šest puta veći rizik od prerane smrti od osoba kod kojih nije otkriven nataloženi kalcijum, utvrdili su naučnici nakon 15 godina istraživanja koje je obuhvatilo oko 10.000 pacijenata. Čak su i ispitanici sa relativno malom količinom kalcijuma na zidovima krvnih sudova imali 68 odsto veći rizik od prerane smrti nego osobe koje nisu imale naslage. Depoziti kalcijuma nastaju kao odgovor na plak koji se taloži duž zidova arterija, objasnila je dr Šo.
Plak sadrži raznovrsne masti, pre svega loš holesterol, ćelije vezivnog tkiva, ćelije belih krvnih zrnaca, koje vremenom smanjuju elastičnost krvnih sudova. Čestice kalcijuma koje dospevaju u unutrašnjost plaka, čine masnu naslagu lomljivom, tako da pod određenim uticajem može da napukne i na taj način ošteti zid krvnog suda. Kada se deo plaka odvoji od krvnog suda, na mestu oštećenja počinje proces zgrušavanja krvi. Krvni ugrušak može da se kreće krvotokom sve dok ne stigne do suženja krvnog suda, tu se zaustavlja i začepljuje ga.
Delovi krvnih sudova koji se nalaze iza začepljenja ne mogu više da obavljaju svoju funkciju, a ako ovo stanje potraje duže, može doći do odumiranja pojedinih delova organa ili infarkta.
- Kako bi prevenirao odvajanje plaka, organizam pokušava da ga "fiksira" depozitima kalcijumovih soli, preko i oko plaka - ističe dr Šo.
Još 1990. godine su stručnjaci zaključili da kalcifikovani plakovi mogu da se vide na CT snimku, i da posluže kao pokazatelj da li pacijent ima zadebljanje na arterijama. Međutim, do sada nije bilo dovoljno dokaza da utvrđivanje naslaga kalcijuma može da obezbedi solidnu dugoročnu procenu rizika po zdravlje.
DIJAGNOSTIKA I LEČENJE
Osobe sklone ranoj arterosklerozi su:
- dijabetičari
- gojazni
- sa visokim krvnim pritiskom
- koji imaju visok nivo masti u krvi
Postavljanje dijagnoze ateroskleroze
- ispitivanjem očnog dna
- opipavanjem krvnih sudova
- rendgensko ispitivanje
- arteriogram
U novoj studiji stručnjaci su pratili 9.715 zdravih osoba iz Nešvila, koji su uključeni u kardiološki skrining program u periodu od 1996. do 1999. godine, koji je finansirao američki vojni zdravstveni sistem. Oni su podvrgnuti snimanju kako bi se otkrile naslage kalcijuma. Takođe su morali da dostave i detaljne podatke o faktorima rizika koji mogu da utiču na zdravlje srca. Istraživači su pratili učesnike gotovo 15 godina, a tokom ovog perioda je umrlo 936 pacijenata. Analize su pokazale da je rizik od prerane smrti porastao proporcionalno sa otkrićem depozita kalcijima u glavnim arterijama.
- Ovo nije novi test, a rezultati istraživanja pokazuju da bi ovi markeri trebalo da se dodaju u već tradicionalne faktore rizika - istakao je dr Vilijem Zogbi, bivši predsednik američkog Udruženja kardiologa (ACC) i načelnik kardiovaskularnog imidžinga u metodističkoj bolnici u Hjustonu. Naslage kalcijuma trenutno se koriste kao pomoć lekarima prilikom određivanja optimalne terapije za pacijente koji nemaju simptome kardiovaskularnih bolesti, ali imaju previsoku koncentraciju holesterola u krvi, ili imaju u porodici nekoga ko ima srčane probleme, rekao je Zogbi.Test bi mogao da se koristi i u cilju motivacije ljudi koji imaju depozite kalcijuma da promene način ishrane i stil života kako bi se promenile i dugoročne progoze rizika za zdravlje.
FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE
- starenje
- muški pol
- genetika
Potencijalno promenljivi faktori rizika
- hipertenzija
- pušenje
- hiperlipidemija
- šećerna bolest
- gojaznost
- fizička neaktivnost
- sedentaran način života
- bubrežna insuficijencija
- Svi koji imaju naslage kalcijuma mogu da promene dugoročnu prognozu stanjazdravlja tako što će početi zdravo da se hrane, da redovno vežbaju i da uzimaju lekove koji smanjuju uticaj faktora rizika za nastanak srčanih bolesti, pre svega da leče povišen krvni pritisak, regulišu nivo holesterola i šećera u krvi - naglasila je dr Šo. Ona smatra da bi utvrđivanje naslaga kalcijuma moglo da postane sastavni deo redovnih pregleda, kao što je recimo i određivanje holesterola u krvi. Ovaj pregled će, smatra dr Šo, koštati manje od 100 dolara.Rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu Annals of Internal Medicine.
PORAZNA STATISTIKA U SRBIJI
- oko 70.000 ljudi godišnje u Srbiji umire zbog kardiovaskularnih bolesti
- 150 života svakog dana odnesu bolesti srca
- šest osoba umre svakog sata od posledica bolesti srca ili krvnih sudova
Hirurški postupci za rešavanje arterioskleroze
- simpatektomija
- odstranjivanja nerava duž kučmenog stuba koji porouzrokuju skupljanje i sužavanje krvnih sudova
- arteriektomija
- radi se samo kada se proceni da će otklanjanje arteriosklerotičnog krvnog suda omogućiti da se manje oštećeni krvni sudovi opuste i tako omogući veći protok krvi
- arterijski kalemovi
- kada je glavni krvni sud (aorta, karotidna arterija ili glavna arterija butine ili noge) toliko očvrsnuo da propušta vrlo malo ili nimalo krvi, može da se postavi plastični kalem umesto obolelog krvnog suda
- tromboendarteriektomija
- skidanjem ili struganjem sklerotičnog unutrašnjeg sloja krvni sudovi mogu da regenerišu normalnu unutrašnju oblogu.
(Dnevno.rs)