PARIZ - Ako aktuelni francuski predsednik i kandidat za novi mandat Nikola Sarkozi ne pobedi na izborima, kao što mnoge ankete predviđaju, najvažniji faktor za to moglo bi biti gnušanje koje on pobuđuje kod mnogih Francuza.
Kako u analizi uoči izbora u Francuskoj u nedelju ocenjuje britanski Bi-Bi-Si (BBC), od trenutka kada je stupio na funkciju pre pet godina, nijedan francuski predsednik modernog doba nije bio predmet tako očigledne antipatije.
"Postoji iracionalna mržnja prema Nikoli Sarkoziju u velikom delu javnosti, a to igra značajnu ulogu na ovim izborima", kaže Žan-Sebastijan Feržu, koji uređuje informativni veb sajt Atlantiko.
Prema njegovom mišljenju, glavni razlog takvog "neprijateljstva" prema Sarkoziju jeste to što se francuski predsednik bez ustručavanja deklariše kao desničar, što je, kako kaže Feržu, ironično jer je on, u stvari, ideološki putpuno nestrukturiran. Feržu je podsetio da je godinama u Francuskoj desnica sasvim prepustila intelektualnu debatu levici, a jedini argument desničara je da bi oni bolje upravljali zemljom nego levičari.
Ton "sarkofobije" postavljen je u kafićima i kulturnim salonima buržoaskog Pariza, gde se predsednik smatra vulgarnim, opsednutim novcem, polurasistom i opasnim čovekom, navodi BBC.
Nedavno je filmski režiser Matiju Kasovic izjavio da bi, ako predsednik pobedi u drugom krugu, to pokazalo da je Francuska "neofašistička i kolaboracionistička" zemlja.
Desničarski pravnik i polemičar Žil-Vilijam Goldnadel smatra da je antisarkozizam ukorenjen u javnoj kulturi koja još uvek naginje ka levici, u duhu stare tradicije, revolucionarne i romantične, a osim toga, kaže on, i novinari su uglavnom levičarski nastrojeni, a mnogi od njih opsesivno foksuirani na Sarkozijeve tobožnje mane.
Još jedno tumačenje sarkofobije daje pisac Andre Berkof, autor dela pod naslovom "Hajka na Sarkoa", koji smatra da narod ne voli Sarkozija zbog toga što je on prekršio pravila vezana za način na koji predsednik vrši funkciju.
"Kada je De Gol uspostavio Petu Republiku, stvorio je predsedništvo koje veoma liči na monarhiju i od tada su svi predsednici, bilo levičari ili desničari, nastavljali u tom stilu, sve dok nije došao Sarkozi, koji nije želeo da bude kralj, već političar - i ljudi su mu to zamerili", kaže Berkof. Pored toga, prema Berkofom mišljenju, Sarkozi je rekao Francuzima neke neprijatne istine.
"Francuzi su bili srećni dok su imali za predsednika Miterana ili Širaka, lidere koji su pothranjivali njihovo postrevolucionarno verovanje da su oni neka vrsta izabranog naroda na koji se ne primenjuju uobičajena ekonomska pravila, ali je Sarkozi razbio tu iluziju i zato ga ljudi mrze", ističe Berkof.
I Feržu i Goldnadel i Berkof veruju da je Sarkozi već izgubio na izborima, a da je glavni uzrok debakla koji prognoziraju preovlađujući antisarkozizam. "Više od 60 odsto ljudi koji nameravaju da glas povere socijalisti Fransoi Olandu, glavnom Sarkozijevom protivkandidatu i favoritu, kažu da će to učiniti čisto da bi se otarasili Sarkozija", ističe Feržu.
Nedavna anketa o evropskim liderima pokazala je da je Sarkozi najpoznatiji, ali i najomraženiji politički lider u Evropi, podseća BBC. U svakom slučaju, tokom pet godina koliko je proveo na vlasti, energični francuski predsednik malo njih je ostavio ravnodušnim, a ono čega će se njegove kolege možda najviše sećati su njegova žustrost, nepredvidivost i, pre svega, eksplozivnost. Ako ne pobedi, Sarkozi će biti prvi francuski predsednik od 1981. godine koji nije osvojio i drugi mandat.