Ishranom savremenog čoveka dominira hrana koja se teško vari, pa bi trebalo unositi namirnice bogate vlaknima, jer one regulišu nivo šećera u krvi i telesnu težinu, a i snižavaju holesterol
Zamislite da jedete šest kilograma hrane dnevno i da i pored toga budete mršavi i zdravi. Zvuči neverovatno, ali tako su se naši preci hranili hiljadama godina i nije bilo gojaznosti, hormonalnog disbalansa i naglih smrti uzrokovanih srčanim i moždanim udarom. Naime, stotinama hiljada godina ljudi su jeli oko 100 grama vlakana svakog dana, dok se savremeni čovek hrani na potpuno drugačiji način - danas unosimo svega 10 do 15 grama vlakana.
Dr Nela Mihailović istakla je da je moderna ishrana prepuna brze hrane, poput grickalica ili smrznutih obroka, bogata zasićenim mastima i šećerima.
- Ako se tome doda i smanjena fizička aktivnost, dobija se recept za gojaznost - upozorava dr Mihailović i naglašava da u borbi protiv gojaznosti nije dobro unositi manje hrane, već je neophodno jesti više vlakana, ali ne bilo koju vrstu.
Većina ljudi misli da su mekinje najbolja vlakna. Međutim, njihova vlakna ili pšenična vlakna uglavnom su nerastvorljiva i ne mogu se variti. Ona su dobra za redovno pražnjenje, ali ne doprinose zdravlju na način na koji to mogu rastvorljiva vlakna. Ona pomažu da se snizi holesterol, reguliše nivo šećera u krvi i smanji telesna težina. I za to postoje jaki naučni dokazi.
Istraživanja su pokazala da u kontroli telesne težine najbolji efekat daju dve vrste vlakana - Nutriose i Glukomanan. Njihovim redovnim konzumiranjem znatno se smanjuje osećaj gladi, a samim tim i potreba za nezdravim grickalicama i slatkišima koji goje.
Pomenuta vlakna imaju sposobnost da apsorbuju vodu u količini i do 50 puta većoj od svoje težine.
Zbog velike količine vode koju upijaju ona brzo geliraju, nabubre i lako ispune želudac. Pun želudac šalje signal mozgu da je uneseno dovoljno hrane, pa se prestaje s jedenjem. Zato ishrana bogata vlaknima omogućava smanjenje količine kalorija koje se tokom dana unesu.
Dr Nela Mihailović istakla je da je moderna ishrana prepuna brze hrane, poput grickalica ili smrznutih obroka, bogata zasićenim mastima i šećerima.
- Ako se tome doda i smanjena fizička aktivnost, dobija se recept za gojaznost - upozorava dr Mihailović i naglašava da u borbi protiv gojaznosti nije dobro unositi manje hrane, već je neophodno jesti više vlakana, ali ne bilo koju vrstu.
Većina ljudi misli da su mekinje najbolja vlakna. Međutim, njihova vlakna ili pšenična vlakna uglavnom su nerastvorljiva i ne mogu se variti. Ona su dobra za redovno pražnjenje, ali ne doprinose zdravlju na način na koji to mogu rastvorljiva vlakna. Ona pomažu da se snizi holesterol, reguliše nivo šećera u krvi i smanji telesna težina. I za to postoje jaki naučni dokazi.
Istraživanja su pokazala da u kontroli telesne težine najbolji efekat daju dve vrste vlakana - Nutriose i Glukomanan. Njihovim redovnim konzumiranjem znatno se smanjuje osećaj gladi, a samim tim i potreba za nezdravim grickalicama i slatkišima koji goje.
Pomenuta vlakna imaju sposobnost da apsorbuju vodu u količini i do 50 puta većoj od svoje težine.
Zbog velike količine vode koju upijaju ona brzo geliraju, nabubre i lako ispune želudac. Pun želudac šalje signal mozgu da je uneseno dovoljno hrane, pa se prestaje s jedenjem. Zato ishrana bogata vlaknima omogućava smanjenje količine kalorija koje se tokom dana unesu.
Velike studije
RAZLIKE IZMEĐU BUŠMANA I CIVILIZOVANOG ZAPADNJAKA
Doktor Denis Berkit, poznati engleski lekar, izučavao je razlike između afričkog Bušmana i „civilizovanog„ zapadnjaka. Ispostavilo se da je Bušman oslobođen svih zla modernog doba, uključujući i bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Otkriveno je da prosečni Bušman ima stolicu koja teži jedan kilogram, dok stolica modernog čoveka u proseku iznosi samo 125 grama, što je 87,5 odsto manje. Razlika je zapravo u količini vlakana koje ta dva čoveka tokom dana unesu.