20 godina posle (12. deo)

FELJTON VIDIMO SE U ČITULJI: Neobjašnjiva pozadina priče o trećem metku!

Samo su pripadnici obezbeđenja premijera Zorana Đinđića čuli tri hica. Svih 26 drugih svedoka tvrdilo je da su bila dva

Najveće iznenađenje za istragu ubistva Zorana Ðinđića predstavljalo je pojavljavanje priče o trećem metku, na čemu su insistirali pripadnici premijerovog obezbeđenja.

Navodni treći metak čuli su isključivo članovi obezbeđenja.

O tome kako se pojavila ta priča, pukovnik policije Mile Novaković kaže: „Treći metak nije postojao. To je smislila ekipa oko Milana Veruovića, šefa Đinđićevog obezbeđenja. Niko sem njih nije pomenuo treći metak. Svi oko Veruovića učestvuju u toj priči. Zašto? Ne znam, možda iz straha. Ubijen je premijer kojeg su štitili, ko zna da li su se plašili da će biti uhapšeni ili snositi odgovornost.“

Zaključci iz Vizbadena

Mada je to podrazumevan postupak u svetu u ovakvim situacijama, ovdašnja policija nije dobila priliku da sasluša pripadnike obezbeđenja. Autori tvrdnje o trećem metku ujedno su načinili neobičnu omašku - zanemarili su činjenicu da je dva hica čulo svih 26 drugih svedoka! Svi oni su prvobitni iskaz dat policiji ponovili i na sudu.

Kriminalistički tehničar MUP Srbije Radivoje Stojanović, koji je rukovodio dvodnevnim prikupljanjem tragova u dvorištu zgrade Vlade Srbije, opisuje susret s članovima premijerovog obezbeđenja:

„Dan posle ubistva pozvali smo ih da dođu u dvorište zgrade Vlade Srbije i dali im zadatak da postave automobile onako kako su stajali u trenutku kada su ispaljeni hici. Bila su njih petorica, šesti je bio odsutan, a Milan Veruović u bolnici. Od njih petorice doslovce smo čuli šest različitih verzija događaja. Bili su potpuno beskorisni za pouzdanu rekonstrukciju događaja.“

Stojanović kaže da su stručnjaci iz Vizbadena jasno objasnili postojanje dva hica. Iz Nemačke su radi pouzdanosti provere dokaza koje su sakupili naši tehničari poslata dva kombija sa najpreciznijom opremom. U centimetar je izmerena razdaljina između prozora u Gepratovoj ulici s kog je pucano i mesta na kom je stajao Đinđić, potom je izmerena brzina hica ispaljenog iz oružja Zvezdana Jovanovića, razdaljina svakog objekta u okruženju dvorišta Vlade i na kraju sačinjena svojevrsna zvučna slika događaja.
Birčaninova ulica

„Od dva ispaljena metka pronađeno je ukupno 1,57 odsto delova. Iz Vizbadena je saopšteno da su to ostaci dva metka ispaljena iz iste puške“, kaže Stojanović, dok na pitanje da li je proverena mogućnost da je navodno pucano iz Birčaninove ulice broj 6, a ne iz Ulice admirala Geprata, odgovara:
- Teoretski ne postoji mogućnost da se odatle izvrši opaljenje. Vidokrug ka dvorištu zgrade Vlade postoji, ali je visinska razlika ogromna u odnosu na pravac iz Gepratove. Fizički odatle ne može da se pogodi ugao. Prosto rečeno, metak bi iz Birčaninove išao od glave naniže.

Stojanović tvrdi da se kriminalistički nalazi 99 odsto poklapaju s rezultatima medicinskih veštaka, da nikakvih nesuglasica i nelogičnosti nema, te da „od toga da su rane različite kod Đinđića i Veruovića samo neznalice mogu da prave aferu jer svaki projektil pravi različitu ranu, u zavisnosti gde je žrtva pogođena“.

Na pitanje zašto se rezultati poklapaju 99, a ne svih 100 odsto, kratko odgovara:
- Samo zato što uživo nismo videli čin ubistva. Taj jedan odsto odbijam na to.
Foto: Newsweek