SUDIJE I TUŽIOCI U OTVORENOM PISMU: Broj funkcionera se uvećava!
BEOGRAD - Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Sindikata pravosuđa Srbije upozorili su danas u otvorenom pismu javnosti da se broj funkcionera svakodnevno uvećava ocenivši da je ndeopustivo da izvršna vlast, odnosno ministar određuje merila o potrebnom broju zaposlenih u pravosuđu.
Oni upozoravaju da su posledice sadržine Predloga Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, štetne po građane Srbije, imajući u vidu da je u predlog tog zakona u proceduri po hitnom postupku, da je javnosti dostupan od 27. jula i da realno nije bilo mogućnosti da se stave predlozi amandmana.
Pre svega, podsećaju u otvorenom pismu, da se vladavina prava ostvaruje, između ostalog, podelom vlasti i nezavisnom sudskom vlašću, i da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija a Državno veće tužilaca samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Sudska vlast, i pravosuđe uopšte, nikada se nisu mešali, pa tako ni sada nemaju pretenzije da utiču na uređenje ostalih grana vlasti i uređenje državnih organa, kaže se u saopštenju.
Ipak, primećuju da se broj funkcionera svakodnevno uvećava, navodi se u saopštenju. Prema podacima iz registra Agencije za borbu protiv korupcije u odnosu na januar 2014. godine kada ih je bilo ukupno 36.000, ukupan broj funkcionera je danas 45.649 navode sudije.
Imajući u vidu objavljeni ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru, funkcioneri čine skoro 10 odsto od tog broja. Smanjenjem broja funkcionera, rashodna strana budžeta bila bi rasterećena, a za građane ne bi bilo štetnih posledica.
Ovim pismom, kako se navodi, upozorava se javnost da je odluka o racionalizaciji u pravosudnim organima Srbije doneta jednostrano i suprotno načelima koje je Vlada sama propisala u Predlogu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Kako se ističe, načelo funkcionalnosti podrazumeva organizaciju vršenja poslova u skladu sa njihovom prirodom, načinom obavljanja i njihovom međusobnom funkcionalnom povezanošću Načelo efikasnosti, kako se navodi, podrazumeva organizaciju rada uspostavljenu na način kojim se u najvećoj mogućoj meri, sa optimalnim brojem zaposlenih, omogućava efikasno izvršavanje zakona i zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata.
U vezi sa tim, naglašava se da su u pravosuđu izvršene dve racionalizacije, prva 2007. godine i druga 2009. godine, kada je više od 2.000 najiskusnijih radnika bilo primorano da ode iz pravosuđa, a koje su dovele do evidentne preopterećenosti i zagušenosti sudskog sistema, dok izvršna vlast već duži niz godina vodi negativnu kampanju protiv pravosuđa, a istovremeno plasira neistinitu tvrdnju da ulaže u pravosuđe. Podseća se da pravosuđe nije javni sektor nego grana vlasti.
''Istina, pravosuđe je uvek bilo tretirano kao javni sektor uvek kada je trebalo da se smanjuju plate i broj zaposlenih ali je od povećanja plata u javnom sektoru uvek izuzeto ranijim odlukama i sadašnjim izjavama i najvama predstavnika izvršne vlasti. Posebno, kako se naglašava, treba imati u vidu svrhu donošenja zakona, da bi uštede na osnovu racionalizacije u pravosuđu bile neznatne, a suštinski bi pogubno delovale na funkcionisanje sudova i tužilaštava.
U Republici Srbiji bi po sistemazizaciji trebalo da ima 3.089 sudija i 827 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno ukupno 3.916 nosilaca pravosudnih funkcija, iako taj broj nije popunjen, a što čini oko 0,8 odsto od poslednjeg objavljenog ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru (493.000 bez javnih preduzeća) i 11.600 ostalih zaposlenih u pravosuđu, što čini oko 2,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Smanjenje zaposlenih u pravosuđu, osim što bi predstavljalo nedozvoljen uticaj i mešanje u sudsku vlast, dovelo bi do zanemarljivih ušteda, naglašava se u saopštenju. Kako se dodaje, neprikladno je i suprotno ustavnim načelima podele vlasti, nezavisnosti sudske vlasti, kao i vladavine prava da o broju zaposlenih u pravosuđu odlučuje izvršna vlast, tako što ministar određuje merila o potrebnom broju zaposlenih koji prate u radu nosioce pravosudnih funkcija i time direktno utiče na (ne)funkcionisanje sudske vlasti, a tek predlog da to ubuduće (do 1.6.2016. godine, a koji rok se već menjao, pa nema prepreke da tako bude i u budućnosti, tj. da se ponovo ne produži).
U saopštenju se ističe da je tek nedopustivo, neprihvatljivo, a i protivustavno da o broju nezaposlenih odlučuje generalni sekretarijat Vlade uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove državne uprava i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija, polazeći od obrazloženog predloga ministra nadležnog za poslove pravde (čl. 4. Predloga zakona).
U cilju jačanja sudske vlasti, trebalo bi da merila za određivanje broja sudskog i tužilačkog osoblja propisuje Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, navodi se u saopštenju. Prilikom opredeljivanja za bilo kakve mere, kako se ističe, mora se uzeti u obzir realnost, a to je da je pravosuđe godinama u fazi reforme i da je u prethodnom periodu preduzeto niz nepromišljenih, brzih, skandaloznih, često neodgovarajućih mera, koje su dovele do negativnih posledica, pre svega, za građane. Kako je uvođenjem tužilačke istrage povećana nadležnost i obim posla, potrebno je povećati broj zaposlenih u tužilaštvima, a svako dalje smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu dodatno bi destabilizovalo sudsku vlast i ceo pravni sistem i građanima otežalo i usporilo pristup pravdi, naglašava se u otvorenom pismu Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Sindikata pravosuđa Srbije.